Bez podrške države – nema električne mobilnosti
Monetarni i fiskalni podsticaji su neophodni za željeni tempo prodaje električnih vozila u EU, suština je analize koju se sprovela Asocijacija evropskih proizvođača vozila (ACEA), a koja je dostavljena i Srpskoj asocijaciji uvoznika novih vozila i delova…
Pokazalo se da se i uprkos sve većem broju elektrovozila, relativnom padu cena, pojavi pristupačnijih modela udeo električnih vozila u novoregistrovanim smatra nezadovoljavajućim. Uočeno je i da tržišni udeo elektromobila usko prati BDP po glavi stanovnika. U zemljama sa visokim prihodima kao što su Danska, Holandija i Finska, gde je kupovna moć jača, a podsticaji stabilni, kupovina električnih automobila je značajna: dva od tri nova automobila u Danskoj su električna, a oko jedan od tri u Holandiji i Finskoj.
Nasuprot tome, u zemljama članicama sa nižim i srednjim prihodima, gde se prosečni BDP po glavi stanovnika kreće oko 26.000 evra, tržišni udeo ostaje ispod 7%.
Bez podsticaja za smanjenje razlike u cenama između električnih i modela sa SUS motorima tranzicija rizikuje da postane privilegija bogatijih zemalja - upozorava ACEA.
Pristupačnost je ključni element tranzicije: bez nje, čak ni najbolja infrastruktura i najširi spektar modela ne mogu da podrže potražnju masovnog tržišta.
Evropski put ka smanjenju emisija iz drumskog saobraćaja zavisi od predvidljive, dugoročne podrške potražnji, jer je pristupačna električna mobilnost način da je činimo univerzalnom-kaže se u analizi.
ACEA je u svom izveštaju, analizi pružila pregled podsticaja na nacionalnom nivou i njihovog uticaja na kupovinu električnih vozila u odabranim državama članicama EU. Ovaj izveštaj pokriva samo tržište putničkih automobila. Pošto komercijalna vozila posluju po posebnom poslovnom modelu, njihovi podsticaji za kupovinu trebalo bi da budu strukturirani drugačije.
KLASTER SA VISOKIM BDP-om (> 40.000 EVRA PO STANOVNIKU)
Ova grupa obuhvata jedanaest najprosperitetnijih tržišta EU, sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika od 63.680 EUR i prosečnim tržišnim udelom električnih vozila od 29,7%. Danska prednjači sa impresivnih 63,8% udela e-vozila, a slede Holandija (35%) i Finska (34,2%). Čak i skromniji učesnici u ovoj grupi – Nemačka (17,7%) i Francuska (17,6%) – prevazilaze prosek EU za prvu polovinu 2025. Ove zemlje imaju koristi od jake kupovne moći potrošača i naprednih mreža za punjenje, što električna vozila čini ekonomski atraktivnim izborom za kupce.
KLASTER SA NISKIM-SREDNJIM BDP-om (≤ 40.000 EUR PO STANOVNIKU)
Ovaj klaster obuhvata šesnaest tržišta sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika od 26.059 EUR i značajno nižim prosečnim udelom e-vozila od 6,9%. Portugal se ističe kao svetao primer sa 20,2% udela električnih vozila u ukupnom broju novoregistrovanih uprkos umerenim nivoima prihoda, dok istočnoevropske zemlje poput Slovačke (4,4%), Bugarske (4,7%) i Poljske (5%) znatno zaostaju.
Ograničenje prihoda na ovim tržištima stvara prepreke pristupačnosti koje političke intervencije teško prevazilaze, što rezultira stopama usvajanja električnih vozila znatno ispod evropskog proseka.
U ovoj grupi su i Kipar (34.490 evra; 8,9%), Estonija (28.990 evra; 7,2%), Litvanija (27.150 evra; 5%), Hrvatska (21.740 evra; 0,9%), Letonija (21.610 evra; 6,6%) i Rumunija (18.560 evra; 6,9%).
PRIMERI NAJBOLJIH PODSTICAJNIH ŠEMA U EU TOKOM 2025
Poljska
Novi poljski program „NaszEauto“, pokrenut u februaru 2025. godine sa budžetom od 1,6 milijardi zlota (≈376 miliona evra), pruža privatnim licima osnovnu subvenciju od 18.750 zlota (≈4.400 evra), ili 30.000 zlota (≈7.050 evra) u drugim slučajevima, kao što su privatni zakupci, preduzetnici ili vlasnici porodičnih kartica, za nova električna vozila sa neto cenom koja ne prelazi 225.000 zlota (≈52.900 evra) bez PDV-a.
Dodatni bonusi uključuju 10.000 zlota (≈2.350 evra) za otkup starog vozila sa SUS motorom i do 11.250 zlota (≈2.650 evra) za domaćinstva sa niskim prihodima, sa ukupnim subvencijama ograničenim na 40.000 zlota (≈9.400 evra).
Kao rezultat toga, registracije E vozila su skočile za 106,7%, što je dovelo do povećanja tržišnog udela na 6% za period od januara do septembra 2025. – u poređenju sa 3,1% za isti period 2024. godine.
Slovenija
Nova šema podsticaja za kupovinu u Sloveniji, pokrenuta 8. avgusta 2025. godine u okviru "Plana oporavka i otpornosti zemlje", raspolaže sa 9,2 miliona evra za ubrzanje kupovine E vozila. Od ovog iznosa, 4 miliona evra je usmereno kompanijama, privatnim preduzetnicima i fizičkim licima koja su obveznici PDV-a, dok je 5,2 miliona evra rezervisano za privatne kupce. Slovenci su uveli dosta novih kriterijuma. Jedan deo programa nosi naziv „Karta veće porodice“ (domaćinstva sa troje ili više dece) i oni imaju dodatne pogodnosti. Subvencije su isključivo za vozila na električni pogon i variraju u zavisnosti od tipa vozila i cene (sa PDV-om):
Subvencija od 7.200 evra za nove automobile po ceni do 35.000 evra. Od 6.500 evra za nove kombije po ceni do 45.000 evra. Subvencija od 6.500 evra daje se za nove automobile po ceni između 35.000 i 45.000 evra i subvencija od 4.500 evra za nove automobile i kombije po ceni između 45.000 i 55.000 evra
Zahvaljujući ovim podsticajima, registracije električnih vozila porasle su za 89% ove godine, povećavajući tržišni udeo na 10% (januar - septembar 2025) naspram 5,7% u istom periodu prošle godine.
Španija
Španija je retroaktivno produžila svoj program MOVES III, dodajući 400 miliona evra kako bi dostigla ukupan budžet od 1,735 milijardi evra. Program sada nudi:
do 7.000 evra za nova električna vozila po ceni ispod 45.000 evra (bez PDV-a) sa otkupom vozila
4.500 evra bez otkupa starog vozila
retroaktivnu primenu na kupovine obavljene od 1. januara 2025. godine
Iako se razmatra uvođenje sledeće šeme za 2026. godinu, trenutno nema zvaničnih informacija o njenom obimu, vremenskom okviru ili merama.
Ovi podsticaji su doveli do naglog porasta registracija električnih vozila, sa rastom od 89,6% do septembra ove godine, što je dovelo do povećanja tržišnog udela na 8,4%, u odnosu na 5,1% u istom periodu prošle godine. Do aprila 2025. godine, 1,335 milijardi evra je raspodeljeno regionima Španije, podržavajući kupovinu preko 142.000 električnih vozila.
Portugal
U Portugalu, privatni kupci za nova električna vozila po ceni do 38.500 evra (sa PDV-om) ili do 55.000 evra za modele sa sedištima od šest do devet putnika imaju pravo na povraćaj 4.000 evra uz uslov da predaju na reciklažu vozilo starije od deset godina. Socijalne institucije mogu zahtevati dodatnih 5.000 evra po vozilu za pojedine kategorije stanovništva. Električna vozila su potpuno oslobođena i poreza na registraciju vozila i godišnjeg poreza na saobraćaj, što obezbeđuje kontinuirano poresko olakšanje za vlasnike.
Pored toga, postoji nekoliko poreskih olakšica za preduzeća:
Oslobođenje od poreza za električna vozila
100% odbitak PDV-a za vozila za električna vozila ≤ 62.500 evra (bez PDV-a)
Električna vozila se ne oporezuju kao "nenovčana korist" za preduzeća
Dodatni indirektni podsticaji uključuju subvencije oslobođene poreza na dohodak, odbitke PDV-a na troškove električne energije, održavanje i popravke automobila, kao i besplatan javni ili parking sa popustom u nekoliko opština i pristup zaštićenim zonama. Prodaja električnih vozila je od januara do septembra porasla za 26,3% , dok je tržišni udeo električnih vozila porastao na 21,4% sa 18,4% prošle godine.
PRIMERI KOJI POKAZUJU ŠTA SE DEŠAVA SMANJENjEM BUDŽETA ZA PODSTICAJE ?
Francuska
U 2025. Francuska je značajno smanjila budžet za eko bonuse sa 1,5 milijardi u 2024. na 500 miliona evra. Tokom prve polovine godine, podsticaj za kupovinu novog električnog vozila smanjen je na raspon od 2.000 do 4.000 evra, određen prihodima domaćinstva, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodni maksimum od 7.000 evra. Ekološki bonus je ukinut 1. jula 2025. i zamenjen je sa dve šeme sertifikata za uštedu energije (CEE). U okviru ovog tržišno zasnovanog sistema, dobavljači energije finansiraju mere za uštedu energije efektivno zamenjujući subvencije. Do jula su svi bonusi za putničke automobile postepeno ukinuti, ostavljajućii CEE ( „Certificats d’économie d’énergie“) okvir kao glavnu podršku za kupovinu električnih vozila.
Od oktobra 2025. godine, dve odvojene šeme podsticaja koegzistiraju, ali se ne mogu kombinovati:
1.„Certificats d’économie d’énergie“
A) „Klasična“ šema (od januara 2025.) pruža podsticaj za kupovinu u rasponu od 300 evra za potpuno električne automobile do 5.000 evra za potpuno električna laka komercijalna vozila, sa podobnošću proširenom i na domaćinstva i pravna lica.
B) Šema „coup de pouce“ (od jula 2025.) usmerena je isključivo na domaćinstva za kupovinu potpuno električnih automobila, nudeći pomoć zasnovanu na mesečnim prihodima od 3.100 do 4.200 evra. Vozila moraju biti jeftinija od 47.000 evra i biti teška manje od 2,4 tone. Od oktobra 2025. sleduje dodatnih 1.000 evra podsticaja za kupovinu vozila sa baterijskim ćelijama proizvedenim u Evropi.
2. Program socijalnog lizinga (od 30. septembra 2025.) nudi podršku do 7.000 evra, sa mesečnim ratama lizinga ograničenim na 200 evra. Ova šema je usmerena na pojedince sa prihodom po članu domaćinstva od 16.300 evra ili manje koji ispunjavaju specifične uslove za putovanje na posao ili pređenu kilometražu.
Uprkos ovim izdašnim podsticajima, povećanje broja registracija E vozila još uvek nije zabeleženo. U stvari, francusko tržište E vozila ostalo je relativno nepromenjeno. Ukupne registracije novih automobila nastavljaju da opadaju u ovoj godini (-6,3%). Tržišni udeo E vozila dostigao je 18,2%.
Belgija
Najznačajnija promena u Belgiji bila je prevremeno ukidanje subvencije za nova električna vozila u Flandriji od 5.000 evra 22. novembra 2024. prvobitno planirane do kraja 2024-2025.
Međutim, poreske olakšice za službena vozila se nastavljaju.
100% poreski odbitak za električna vozila kupljena od 2020. do 2026. godine
PDV od 6% na potrošnju električne energije u domaćinstvima (u odnosu na standardnu stopu od 21%)
Do početka 2025. električna vozila činila su 33,4% novih registracija, ali je njihova stopa rasta usporila na 12,4%. I ukupan broj registracija je opao za 9,2% od januara do septembru 2025.
Navedena iskustva sa evropskih tržišta jasno pokazuju da je fiskalna podrška presudan faktor u tempu električne tranzicije. Tamo gde su subvencije stabilne i predvidljive, tržište beleži rast i poverenje kupaca, dok njihovo ukidanje vodi stagnaciji i padu. Bez trajne i dosledne državne politike, prelazak na električnu mobilnost ostaje privilegija bogatijih zemalja i slojeva društva, umesto zajednički dostižan cilj. Subvencije zato nisu trošak, već investicija u održivu mobilnost i konkurentnost automobilske industrije u Evropi.
Izvor: ACEA
Foto: Toyota
