Reli sport je povređen, državo pomozi mu!
Reli i auto sport u Srbiji danas su zadobili težak udarac, posle kojeg će oporavak biti bolan. Ali, ovoga puta neću se baviti detaljima današnjeg događaja, kao ni odgovornošću pojedinaca, koji su u ovoj situaciji samo "kolateralna šteta", već sistemskim problemima koje prepoznajem u našem auto sportu...
46. Serbian Rally je prekinut još pre starta prvog brzinskog ispita. Razlog su bezbednosni uslovi koje organizator nije uspeo da zadovolji, a koji su traženi od strane Uprave saobraćane policije iz Užica. Šok za sve - gledaoce pored staze, novinare, partnere, a najviše za takmičare, koji su uložili puno truda, sredstava i energije, da se pojave na startu ovako zahtevnog automobilskog takmičenja. Ovoga puta, neću se "upecati" kao neke moje cenjene kolege, koje sada traže iglu u plastu sena i analiziraju odgovornost pojedinaca, jer ovo nije prvi put da besmisleno tražimo krivce u pojedincima, već ću pokušati da pronađem mesto odakle treba početi rešavanje nezavidne situacije u kojoj se auto sport nalazi.
Krenuću redom.
Da li je auto sport prepoznat kao sport od strane države? DA!
Iza svakog uspešnog sporta, stoji država, odnosno njene institucije. 2011. godine dobili smo novi Zakon o sportu - moderan i pozitivno ocenjen u EU kao dobar primer prakse. Zakon o sportu na poseban način uređuje i stimuliše razvoj sporta, pa se pitam kako je onda moguće da taj isti zakon i ista pravila ponašanja mogu svi da sprovedu i iskoriste za unapređenje raznih sportova, a samo je u auto sportu to nemoguće.
Isti Zakon o sportu je Pravilnikom o sportskim granama u Republici Srbiji u članu 2 pod rednim brojem 49 (u grupi neolimpijski sportovi), "sportski auto moto" prepoznao kao sportsku granu, čime je autosport postao integralni deo nacionalnog sporta i predstavlja interes države! (pogledati na sajtu Ministartstva omladine i sporta - LINK).
Sada treba da pronađemo odgovor na, po meni ključno pitanje u ovom "rebusu", koje glasi:
Koja organizacija je prepoznata od strane Ministartstva omladine i sporta, da unapređuje i uređuje auto sport i preko koje može da se finansira? SAKSS!
Isti Zakon o sportu je Pravilnikom o nacionalnim granskim sportskim savezima preko kojih se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta u Republici Srbiji u članu 2 pod rednim brojem 42 (u grupi neolimpijski sportovi) Sportski auto i karting savez Srbije (SAKSS) prepoznat kao nacionalni granski sportski savez, koji unapređuje i uređuje auto sport (pogledati na sajtu Ministarstva omladine i sporta - LINK).
Dakle, autosport je priznat od strane države i prepoznat je granski savez preko kojeg se uređuje, unapređuje i finansira ova grana sporta.
Na svim značajnim automobilskim takmičenjima u okruženju, pa i našoj zemlji, sigurno ste primetili obeležja državnih institucija. Gde su sada? Zašto Ministartstvo omladine i sporta nije finansiralo (i indirektno kontrolisalo!) auto sportska takmičenja u 2013. godini? Zašto Ministartstvo omladine i sporta "pomaže" takmičare vozače individualno, a ne sistemski kroz prepoznatu organizaciju, odnosno granski savez?
Odgovor leži u nama veoma dobro poznatom zanatu, a to je podela. Kao što verovatno dobro znate, ne tako davno je osnovan Sportski automobilski savez (SAS), koji do dana današnjeg nije prepoznat od strane Ministarstva omladine i sporta kao granski savez. Tako smo došli u situaciju, da SAS kao organizator (preko klubova članova saveza) velikog broja auto sportskih takmičenja, ne može biti finansiran od strane Ministartstva omladine i sporta, što je auto sportske događaje udaljilo od strane državnih institucija i auto sport dovelo u nezavidnu situaciju. Takođe, ako Ministarstvo omladine i sporta ne prepoznaje SAS kao granski savez, postavljam pitanje prema kojim kriterijumima SAS izdaje vozačke i funkcionerske licence? Koja su to znanja ili iskustva potrebna, da bi neko dobio SAS funkcionersku licencu i bio direktno angažovan u organizaciji automobilskih takmičenja?
Ova pitanja sam uputio SAS-u, jer je upravo SAS organizator (preko svojih klubova naravno) danas prekinutog 46. relija Srbija, ali to nikako ne znači da u ovoj organizaciji nema kvalitetnih ljudi, koji imaju i znanje i iskustvo potrebno za organizaciju takmičenja. Ista pitanja verovatno mogu uputiti i SAKSS-u, u kojem, bez obzira na činjenicu što je prepoznat kao granski savez, možda postoje ljudi koji nemaju znanje i iskustvo za organizaciju automobilskih takmičenja.
Pitate se, gde je rešenje? Uveren sam, da je rešenje SAMO JEDAN SAVEZ, jer tako se ne bi rasipala energija (i novčana sredstva), auto sport bi se značajno približio državnim institucijama, što bi povećalo njegovu važnost, na takmičenjima bi se ponovo viorila državna zastava, a institucionalne oznake bi ponovo bile "na svom mestu". Time bi se kristalno jasno definisao i sistem odgovornosti na takmičenjima. Jer, auto sport ne može unapređivati savez koji nije priznat od strane države (mislim na institucionalno priznanje), niti auto sport može uređivati savez koji nema podršku klubova i takmičara. U suprotnom, danima, mesecima i godinama ćemo analizirati greške pojedinaca i pitati se da li je za neki propust kriv Janko Janković ili Petar Petrović, i tako sve "u krug".
S obzirom da ranije o ovom problemu nisam javno govorio, biću direktan. Mišljenja sam, da je pokretanje drugog automobilskog saveza bila pogrešna, možda i ishitrena odluka, a rezultat su dešavanja u auto sportu koja su usledila nakon toga. Nadam se, da će auto sport uskoro krenuti jednim kolosekom. Nije bitno, da li levo ili desno, samo je važno da krene!
Za kraj, podsetiću da je autosport doprineo integralnom razvoju sporta u našoj zemlji, i to kroz sledeće:
- Skoro 50 godina postojanja relija Srbija (YU relija), kao priznatog takmičenja u FIA kalendaru
- Trka oko Kalemegdana, 3. septembra 1939. godine - jedina Grand Prix trka u Beogradu
- Auto sport je doneo evropske šampione našoj zemlji
- Auto sport je godinama bio vodeći u regionu, čak i u vreme sankcija
- Podsetiću, da je prva granska auto sportska organizacija u Srbiji, zapravo i iznedrila AMSS
- U vreme sankcija, YU reli je bio jedino internacionalno takmičenje u Srbiji, 1992. godine
Tekst: Goran Sarić
Foto: Milomir Bošković
