AutoMAGAZIN - Sport

Rallye Monte Carlo 2022

Najnovije vesti iz auto industrije

Dakar 2019 - Dražen Ćurić, komentar, kritike, pohvale...

Dakar 2019 - Dražen Ćurić, komentar, kritike, pohvale...

Dakar je njegov tvorac, nažalost pokojni Thiery Sabine, zamislio kao sportsku, takmičarku avanturu, u kojoj se čovek i mašina bore, pre svega, protiv sebe samih, surove prirode a tek onda protiv suparnika...

Dakar 2019 - Dražen Ćurić, komentar, kritike, pohvale...

Takođe kad se davne 1979. krenulo sa odisejom Paris - Dakar, svi učesnici su bili puki amateri, koji su startali u vozilima s kojima se većina današnjih takmičara ne bi usudila uputiti niti do obližnje pijace. Tadašnji heroji, slobodno ih tako mogu zvati jer su oni to stvarno bili, prepušteni sami sebi, bez pomoći pratečih timova kretali su u preko 10.000 km dugačku avanturu po afričkim bespućima. Većina njih bez ikakve zaštitne opremem u farmerkama i kariranim košuljama zarolanim do laktova, probijali su se Saharom u vozilima sklepanim u vlastitoj garaži. Malo "doterani" Renoi 4, Citroeni "ajkule", Fiati "repaši", Mercedesi 123 čuveni "gasterbajteri", pa čak i Rolls Roysevi, jurišali su kroz divlju i nedirnutu prirodu afričkog kontinenta. Lokalna plemena su zaprepašteno gledala čudne uglavnom dugokose i mršave likove prljave od prašine i peska kako srljaju kroz nepoznato. Ali stvarno većina ih je izgledala kao likovi s Woodstocka koji se skrivaju od policije zbog dilovanja Lsd-a, hašiša, marihuane ili nekog drugog opijata. Kao da ste članove grupe Doors, Deep Purple ili Jethro Tull poseli u automobil ili na motockl. Kategorija motocikala je bila priča za sebe, tek tu je bilo kojekakvih neimara i luđaka (ali onih pozitivnih kakve volimo), koji su startali na motociklima od 150 ccm zapremine pa čak i na Vespama s poštarskom kacigom na glavi ili rudarskim šlemom.

Dakar 2019 - Dražen Ćurić, komentar, kritike, pohvale...

Svatko ali baš svatko odvažan mogao je nastupiti i nisu mu trebali milioni za nastup. Osnovno pravilo je bilo da nema pravila, drugim rečima, vozi s čim hoćeš ali vozi. Nije bilo FIA-e, glupih homologacija, reketarenja za sve ama baš sve. U skladu s tadašnjim vremenom: veselo, jednostavno i slobodno, dođi DOBRO DOŠAO si. Nije ni čudo što je trka s takvim pristupom i konceptom postala već u prvim izdanjima globalno popularna. I kao takva izazov za svakoga ko u sebi ima kuraža i odvažnosti da riskira zbog zabave sve pa čak vlastito zdravlje i život. U ta stara dobra vremena kad smo bili slobodni i kreativni u zadovoljavanju vlastitih ludosti i gluposti koje su nam padale na pamet, bilo je puno manje ograničenja. Nije bilo glupih pravila, nepotrebne gnjavaže, GPS-a, "pametnih" telefona. Bili smo puno slobodniji ali morao si uključiti mozak i sam se snalaziti, drugim rečima morao si biti sposoban. Tada je završavanje Dakra imalo puno veću težinu i samo po sebi je bilo ogroman uspeh. Diskvalifikacija takmičara ako ih je uopće bilo, bilo ih je minoran broj. Jednostavno ako si i mislio varati nisi mogao jer si bio prepušten sam sebi i svojoj snalažljivost. Za razliku od tada ove godine na Dakru su 24 startna broja u svim kategorijama diskvalifikovana i isključena iz trke. Pojedinačno ne znam koji su razlozi izbacivanja iz takmičenja, ali znam da je ovo mnogo isključenja.

Dakar 2019 - Dražen Ćurić, komentar, kritike, pohvale...

Osnovno pravilo Dakra kaže: kad si napustio bivak i krenuo u etapu nije dozvoljena nikakva pomoć sa strane, jedina pomoć koja je dozvoljena to je pomoć drugog takmičara koji je još uvek u utrci. Da se to pravilo provodilo kako treba, još mnogo učesnika ne bi videlo cilja. Ako se pravilo provodi samo delimično, zašto onda postoji. Prelaskom Dakra u Južnu Ameriku, to se pravilo počelo organizovano kršiti i većina timova ima ilegalne pokretne prateće ekipe koje im u slučaju nevolje priskaču u pomoć i pomaže na nedozvoljen način. Sam sam tome svedočio kad je Petrhanselu pre starta brzinca priskočila takva ilegalna ekipa i promenila sve točkove, imali su i sprejeve u svim bojama da bi mogli kopirati oznake kojim vas obeležavaju prilikom starta etape. Da ne bi bilo preočito da je došao na start s potpuno novim gumama otišao je napraviti par kočenja i ubrzanja po pesku i prašini kako bi ih zaprljao. To je postupak za diskvalifikaciju.


Na ovogodišnjem Dakru najupečatljivija je situacija jedne posade iz Perua, kojima se raspao menjač. Vozač je preko svih društvenih mreža zatražio pomoć, dao je svoje GPS kordinate i kataloški broj menjača. U kratkom vremenu, dva tri sata, do njih su došli lokalci sa menjačem koji su skinuli valda sa svojeg automobila, zamenili su menjač i nastavili trku. U ovom slučaju olakšavajuća okolnost je što nisu imali ilegalnu prateću ekipu nego su se snašli. Ali i to je protiv pravila i zaslužuje diskvalifikaciju. Takve stvari u stara dobra vremena nisu bile moguće, u Africi taman da je tada postojao internet, koga biste pozvali u pomoć? Lokalnog vrača da čudesnim plesom otera zle duhove sa raspadnutih zupčanika 2. i 3. brzine i snagom magije isceli popucale delove? Zato je završavanje relija Paris - Dakar samo po sebi bilo podvig.


Danas je situacija potpuno drugačija. Na trci nema više mesta ili ga je sve manje. za te istinske zaljubljenike, avanturiste, slobodno mogu reći fanatike koji će sklepati sa sićom nekakvo prevozno sredstvo u garaži i uz Božju pomoć otisnuti se u avanturu. Danas samo jedna startnina pokriva troškove života ovećeg afričkog sela za čitavu godinu.
Komercijalizacijom i bolesnom željom za što većim profitom, sadašnji vlasnici Dakra ubijaju sve što je bilo lepo u ovom stvarno fantastičnom sportsko avanturistčkom događaju. Nije ih briga za tradiciju i duh Dakra, također ne mare za primedbe od strane takmičara, dobronamernu kritiku doživljavaju kao uvredu!?! Bahati su i bezobrazni prema onima zbog kojih je Thiery Sabine izmislio rally Dakar. Kad novac postane jedini motiv da bi se nešto napravilo onda će to postati nakaradno. I upravo je to ono što Dakar iz godine u godinu sakati i srozava u svakom pogledu. Jedina svetla tačka u sadašnjoj formi Dakra je briga za povređene. Moj prijatelj Tomislav Glavić je na žalost ove godine imao to iskustvo da oseti medicinski tretman na utrci i kaže da je sve bilo na najvišem nivou. Ajde barem nešto. Jučer sam razgovarao s Tomom da ga ćujem, vidim kako je i kako podnosi nošenje korzeta koji mu drži kičmu na hrpi. Kaže uz podsmeh: "Navikavam se, problem je kad se trebam počešati".

Dakar 2019 - Dražen Ćurić, komentar, kritike, pohvale...

Tomo je zadnjih par godina moj verni insajder, tri godine je bio zaposlen u A.S.O.-u i radio je na održavanju automobila koji se korista za trasiranje utrke. Bio je u ekipi koja kreira rutu kojom će se utrka kretati. Znači nema bolje osobe od njega da mi bude izvor informacija. Upoznao je Dakar izvana kao i iznutra. Juče u razgovoru mi je kazao da je prisutno veliko nezadovoljstvo među takmičarima i to ovim najvećim "njuškama". Izvor problema je loš road book tj. putna knjiga što je zapravo najbitnija stvar za takmičare. Kako zbog same utrke tako i zbog sigurnosti. Ako oznake u road booku nisu dobre, posebno one koje vas upozoravaju na opasan teren, onda utrka postaje suviše rizična. Kaže Tomo da je glavni razlog zašto je čitavu utrku bilo nesporazuma, gubljenja i problema u navigaciji loša putna knjiga, u slučaju njihovog razbijanja opasna visina dine nije bila ubeležena!!! Posledica, Tomo je izbegao trajni invaliditet za par milimetara, toliko malo pomaka je dovoljno kad vam popucaju lumbalnu pršljenovi, kao što su njemu, da vam se pokidaju nervi u leđnoj moždini. A to je put bez povratka iz invalidska kolica.

 


Jučerašnja razbijanja i teške povrede priličnog broja vrhunskih takmičara su posledica tog javašluka. Kako to da je knjiga loša!? E i za to, objašnjenje leži u štednji i pohlepi A.S.O. Gargamela (zlikovac iz Štrumfova). Kako bi zaradili što više, rutu utrke više ne trasiraju bivši iskusni takmičari s Dakra nego ljudi koji tome nisu dorasli ali su jeftini. To je samo još jedna potvrda koliko Dakar zbog pohlepe ide u krivom smeru a takmičari to osečaju i zato ih je iz godine u godinu sva manje. Troškovi nastupa su sve veći a utrka je sve kraća. Možda A.S.O. bilmezi dođu na ideju da organiziraju virtualni Dakar, mi im platimo startninu i sve kotizacije a onda vozimo od kuće preko aplikacije, nešto poput racing Ubera. Kako god, organizatori Dakra moraju mnogo toga promenit i to brzo ako ne žele da utrka "ode k vragu".


Da ne ispadne kako previše kritiziram organizatore Dakra red je da malo pišem i o lepim stranama trke. Normalno da ima puno lepoga na Dakru i oko Dakra. Posebno treba naglasiti tu sinbiozu između takmičara i gledatelja. Ali za taj ne verovatan odnos, fantastičnu atmosferu u kojoj lokalno stanovništvo i navijači priskaču i žele pomoći svakom takmičaru, ako je ovome pomoć potrebna, A.S.O. nema nikakvu zaslugu. Južno Amerikanci su jednostavno takvi jer je većina navikla na težak život i znaju kako je to kad ti u teškoj situaciji neko priskoči u pomoć. Sledeća karakteristika koja krasi većinu naroda Južne Amerike je temperament, ustvari u kojoj god državi Južne Amerike sam imao zadovoljstvo biti, svugde osim u Ćileu sam primetio taj vreli temperament. Očito je dugogodišnja vojna diktatura Pinocheta uspela ohladiti vrelinu duše Ćileanaca. Oni imaju najviši standard i kao najuređeniju državu na celom kontinentu ali dugogodišnja tortura brutalnog režima ostavila je traga na tom narodu. U poređenju s Argentincima, Peruancima, Bolivijancima... oni su hladni kao santa leda. Ustvari mogu za njih kazati da su Skandinavci Južne Amerike. Frenetična, euforićna i neverovatna atmosfera koju sam doživeo na etapama kroz Argentinu je jednostavno nezamisliva. Nismo smeli staviti ruku kroz prozor automobila jer su nas žene u masi, koja je u svakom naseljenom mestu blokirala cestu, hvatale za ruke i počele ih ljubiti kao da smo božanstva!?!!?? Nikad mi niko nije ljubio ruke pa nisam princeza ili isceljitelj, jednostavno to si nisam mogao rastumačiti, mi smo ipak za njih nepoznanica. To je sigurno jedna od lepih stvari s Dakra koje ću pamtiti do kraja života. Dva i pol miliona ljudi nas je ispratilo sa startne rampe u Buenos Airesu, veličanstveno, nezamislivo i neverovatno, mogu reći samo VIVA ARGENTINA!!!


Razgovarao sam sa Sašom Bittermanom mojim bivšim suvozačem koji je evo osetio atmosferu startne rampe u Limi i tamo je došlo preko milion ljudi ispratiti takmičare na dessetodnevnu torturu po Peruu. I sam kaže da su mu prolazili trnci kroz celo telo koliko je moćna ta energija koju osećaš oko sebe. To je Južna Amerika iako je bila stoljećima zlostavljana od strane kolonijalnih sila a sada katastrofalno loših političkih i lopovskih kasti narod je topao, dobronamjeran i veseo uprkos teškom životu.


Za ovogodišnje izdanje Dakra mogu reći da iako osakaćeno u svakom pogledu nije razočaralo a i za to zasluge idu takmičarima a ne organizatorima koji su utrku skratili samo da bi im ostalo više novca. U svim kategorijama se vodila velika borba. U dvije najvažnije kategorije motocikli i automobili koje su ujedno i najbrojnije situacija je bila napeta. Kataranin Nasser Al Attiyah i Australac Toby Price odneli su pobede u te dvije najeksponiranije i marketinški najvažnije kategorije, posebno se napatio popularni Ausie koji je svoj motocikl celo vreme vozio u velikim bolovima zbog povređenog zgloba ruke, svaka mu čast. Pobediti u konkurenciji motocikala je samo po sebi najteže jer je u toj kategoriji konkurencija daleko najveća. Realno dvadesetak motociklista ima kvalitetu za pobedu na Dakru i ljudski faktor tj, veština vozača je tu procentualno najzastupljenija kao faktor neophodan za pobedu. Osim toga za nastup na motociklu je najzahtevniji i najopasniji u svakom pogledu.


Kako će izgledati Dakar sledeće godine to još nitko ne zna. Sigurno je da više nikad na Dakru nećemo videti one simpatične likove s početka ovog komentara. Komercijalizacija će i dalje gutati sve ono što je Dakar ućinilo ovim što je ali više ne donosi profit ili ga umanjuje. A.S.O. već licitira kod zainteresiranih država potencijalnih domaćina utrke. Spominju se Argentina, Ćile, Paragvaj, Bolivija, Peru. Spominje se i povratak u Afriku jugozapadna obala kontinenta Južna Afrika i Namibija. Jedno je sigurno, utrka će biti kod onoga tko najviše plati a sve ostalo manje je bitno. Tako razmišljaju u A.S.O. mašinice za brojanje novčanica već su ukljućena, šuštavi papirići su najveći motiv i jedina vodilja kad se donose odluke. Sve ostalo nije bitno. Kad je tako, neko bi rekao, dao Bog da zaradu morate trošiti na vlastite lekove.


Poštovani sledbenici Automagazin.rs, evo stigli smo do završetka mog ovogodišnjeg izveštavanja. Nadam se da vam nisam bio dosadan, da ste uživali prateći 41. izdanje Dakra i da ćemo drugovati i u budućnosti. Želim vam zdravlje i sreću.


Lep pozdrav,


Dražen Ćurić

Rally Portugal 2019: Treća pobeda Tanaka ove sezone

Rally Portugal 2019: Treća pobeda Tanaka ove sezone

Ott Tanak u Toyoti Yaris WRC pobednik je ovogodišnjeg izdanja  Vodafone Rally de Portugal. Estonac je pokazao veliku brzinu, ali u završnici i taktičku zrelost i staloženost, koji su ga doveli do 9. pobede na svom 99. nastupu u FIA Svetskom reli šampionatu...

Rally Argentina 2019 kroz fotografije

Rally Argentina 2019 kroz fotografije

Specifičnost Rally Argentina su velike nadmorske visine i relativno niske temperature vazduha, što automobile, ali i takmičare, stavlja pred poseban izazov. To može i za gledaoce biti iscrpljujuće...

Kalle Rovanpera - Toyota GR Yaris Hybrid Rally1
Slika nedelje
Poredak - WRC Vozači
1.T. Neuville192
2.O. Tanak158
3.S. Ogier154
4.E. Evans140
5.A. Fourmaux130
6.K. Rovanpera86
7.T. Katsuta80
8.D. Sordo44