Sead Alihodžić: Legenda jugoslovenskog autosporta - III deo
Osvojivši „sve što se dalo osvojiti“ u Jugoslaviji, Sead Alihodžić godine 1976. kreće u pohod na Evropu. Nažalost, preambiciozan i preskup pohod koji mu nije doneo ni trunku očekivanog uspeha. Naime, okružen gomilom „savetnika“ i dušebrižnika, koji su mu neprekidno "punili glavu" da je on vozač svetskog kvaliteta...
...vozač za Formulu-1, Sead pokreće projekat za ulazak u „svetski Gran Pri cirkus“. Međutim, da bi ušao u društvo najodabranijih sportskih vozača sveta, Alihodžić je prvo morao da se dokaže u „drugoj ligi“, u takmičenju šampionata Formule-2, glavne odskočne daske za ulazak u svet Formule-1. U tom smislu, za 1976.godinu Sead sklapa pokroviteljske ugovore sa fabrikama Optima iz Modriče i TAS iz Sarajeva sa kojima osniva trkački tim „TAS Optima Racing Formula-2 Team“. Nažalost, njegovi savetnici, kojima je bio opkoljen, su ga sve pogrešno uputili, tako da tim odlučuje da uštedi novac kupovinom jedne stare i polovne formule, sa kojom će (smatralo se) Sead samo svojim prirodnim talentom nadohnaditi nedostatke. Tako je nabavljen 2 godine star bolid marke MARCH 742 BMW, te godine ubedljivo najstarija i najzastarelija formula u programu šampionata Formule-2. Toliko zastarela da su ubrzo svi uvideli koliki je promašaj učinjen.
Evo pregleda sezone i trka na kojima je Sead učestvovao:
- VIII Jim Clark Gedächtnisrennen (Hockenheimring, Nemačka). Sead startuje sa brojem 38 i u konkurenciji 48 bolida na zvaničnom treningu zauzima 46. Poziciju. Daleko, daleko..predaleko ispod „crte“ za plasman na glavnu trku (top 22).
- XXVIII Gran Premio di Roma 1976 (Autodromo di Vallelunga, Italija). Čak 51 vozač učestvuje na trci evropskog šampionata na stazi pored Rima. Sead sa svojim „oldtajmerom“ nikad gori – ostvaruje pretposlednje (50) vreme. Učešće na glavnoj trci ostaje samo pusti san.
- XXXVI Grand Prix Automobile de Pau 1976 (Circuit de Pau, Francuska) Za ovo takmičenje ostala je samo popunjena i predata prijava i ime Seada Alihodžića na zvaničnoj Entry listi. Tim TAS Optime se u Francuskoj nikada nije pojavio jer je zapravo i prestao da postoji. Nezadovoljni sponzori sukobili su se sa vrućim bosanskim temperamentom što je dovelo da prekida saradnje i raspada ambicionznog programa.
- III Gran Premio di Etienne Aigner 1976 (Autodromo Mugello, Italija) Nakon što je propustio četiri trke evropskog šampionata i jeo se gledajući svoju formulu parkiranu u dvorištu kuće, Sead odlučuje da nastavi samostalno. Sakuplja novac, prijavljuje „Sead Alihodzic Racing“ tim i odlazi u Italiju na osmu trku šampionata. U konkurenciji 53 automobila, Sead učestvuje na treningu sa brojem 48 i beleži 49 vreme.
- XIV Gran Premio del Mediterraneo 1976 (Autodromo di Enna-Pergusa, Sicilja, Italija) samo par vikenda kasnije ponovo u Italiji, na devetoj trci šampionata Alihodžić zauzima 45. poziciju među 50 učesnika zvaničnog treninga.
- III Grande Premio do Estoril 1976 (Autodromo do Estoril, Portugal) U poslednjoj, desetoj trci šampionata Sead beleži i svoj najbolji rezultat sezone a i karijere u Formuli-2. Na zvaničnom treningu osvaja 26.poziciju, ostavlja iza sebe šest drugih takmičara (učestvovala 32 bolida) i za malo ispušta plasman u glavnu trku (plasirala se 24 najbolja). Međutim, sve u svemu, bila je to jedna potpuno promašena sezona koja je koštala jako puno a nije donela ništa pozitivno ni očekivano.
1977
Sead ostaje u bolidu formule-jednoseda ali se vraća na domaće staze učestvujući na novo-osnovanom šampionatu „Formule Super Fau“ za najmanje bolide koje se pokretali VW 16-ventilski 1600 kubika i 170 „konja“ jaki motori. U prvoj sezoni na trkama ove formule u našoj zemlji pojavilo se 11 bolida i to 8 šasija najpopularnijeg (i najeftinijeg) nemačkog proizvođača „Kajman“, dva nemačka „Rojala“, dok je na poslednjoj trci sezone zagrepčanin Veco Holjevac predstavio najmoderniji bolid engleskog proizvođača „Lola“. Na ovim bolidima smenjivalo se tokom sezone 14 različitih vozača uključujući sve najveće majstore volana tog doba u Jugoslaviji. Na prvoj trci u Zagrebu Sead je preforsirao motor, trijumfuje Robert Lang ispred Mladena Gluhaka i Paje Komnenovića. Na drugoj trci u Sarajevu na aerodromu Alihodžić je popravio lični rekord staze sa 143,7 nq 159,6 kmh ali odustaje zbog pucanja gume. Gluhak osvaja prvo, Komnenović drugo a Peca Dobrohotov treće mesto. U preostale dve trke šampionata Sead Alihodžić dokazuje svoj neizmerni talenat. Upravljajući jednim „Kajmanom“ on prvo trijumfuje na autodromu „Glavica“ kraj Slavonske Požege (ispred Gorana Štroka) postavivši novi brzinski rekord Jugoslavije (183 kmh) a potom je bez premca i na vojnom poligonu „Beranovac“ kraj Kraljeva (drugi je Holjevac na novoj „Loli“). U konačnom poretku šampionata Alihodžić gubi titulu za samo 1 bod. Trijumfuje Gluhak sa 31 poenom, drugi je Alihodžić sa 30 a a slede ga Komnenović, Lang, Dobrohotov, Štrok, Holjevac, Lazić, Šverko, Tus, Jerančić, Tirninić...
1978
Drugi i poslednji „evropski pokušaj“ Seada Alihodžića, bio je daleko ozbiljniji i proračunatiji i velika je šteta što je nasilno prekinut već na početku sezone, a u pitanju je bilo učešće u Internacionalnom Britanskom šampionatu Formule-3. Ovaj put Sead potpisuje sponzorki ugovor samo sa kućom „Optima“ ali istovremeno i dogovora kompletnu tehničku podršku sa britanskim Roy Kennedy timom koji daje bolid (March 773 Toyota-Novamotor) i kompletnu servisnu i logističku podršku za nastup na britanskom šampionatu. I ovaj put Alihodžić ne dobija najnoviji i top bolida, ali je njegov, godinu dana star March, je ipak bio među najboljim vozilima šampionata te sezone. Britansko je prvenstvo, u odnosu na evropski rang, ipak bilo „treća“ ili čak „četvrta“ liga tako da su u njemu pojedini učesnici startovali i na 4-5 godina starim bolidima pa je Sead te sezone bio daleko konkurentniji nego dve sezone ranije. Interesantno je podvući da su zajedno sa njim, te 1978. godine, u britanskom šampionatu učestvovali i brojni budući Gran Pri vozači i šampioni (Nigel Mansell, Nelson Piquet, Stefan Johansson, Derek Warwick, Geoff Brabham, Tiff Needell, Andrea De Cesaris). Evo Seadovih nastupa:
- B.R.D.C. Shellsport & Vandervell British F3 Championship, Round 1 (5 mart 1978, Silverstone, Engleska). U prvoj trci sezone Sead ostvaruje rezultat karijere. Startuje sa brojem 43 i u konkurenciji 22 bolida osvaja 9.mesto i 2 boda za šampionat. Trku je završio sa 53 sekunde iza pobednika (Derek Warwick) u vremenu 19'10"76 svega 2 sekunde iza osmoplasiranog. Trku je završilo 12 bolida.
- B.A.R.C. Forward Trust & BP British F3 Championship, Round 1, 1978 (Thruxton Circuit, Andover, Engleska). Te godine vožena su zapravo dva paralerna šampionata Formule-3 u Britaniji i to u organizaciji dve različite asocijacije. Međutim vozači učesnici su bili kompletno isti i dva paralerna šampionata samo su im omogućila više učestvovanja i više sticanja iskustva. Tako je prva trka drugog paralernog šampionata održana nedelju dana kasnije. Po kišnom vremenu Alihodžić nije završio trku (ponovo pobedio Warwick) a u zvaničnim rezultatima upisan je kao 15-ti među 16 učesnika, bez jasne naznake koji je bio razlog odustajanja.
- B.R.D.C. Shellsport & Vandervell British F3 Championship, Round 2 (19 mart 1978, Silverstone, Engleska). Ukupno 31 vozač okupio se u Silverstonu na trećoj trci sezone po izuzetno kišnom i lošem vremenu koja će biti i poslednja u karijeri Seada Alihodžića. Na zvaničnom treningu Alihodžić je teško stradao kada je njegov bolid probio zaštitnu ogradu pri čemu ga je komad stuba nosača ograde udario u glavu i razbio zaštitnu kacigu. Takmičenje je odmah prekinuto a dežurni lekar je pregledao našeg pilota i konstatovao teške povrede pa je Alihodžić u nesvesnom stanju prebačen u najbližu bolnicu u gradu Northamptonu (udaljenu 20 kilometara) pošto je procena bila da prevoz do Londona ne bi preživeo. Nakon šest dana provedenih u komi Sead se probudio ali je oporavak tekao jako usporeno tako da je posle 14 dana ipak prebačen u London gde je lečen još dve nedelje pre konačnog otpuštanja iz bolnice.
EPILOG
Posledice teške povrede glave su bile veoma ozbiljne. Toliko ozbiljne da Sead Alihodžić nikada više nije seo za upravljač ni običnog a kamoli takmičarskog automobila. Njegov oporavak i povratak u normalni život trajao je godinama i traje i dan danas. Tokom rata u Bosni devedesetih godina, porodica Alihodžić se preselila u inostranstvo gde Sead i danas živi (u Belgiji). U aprilu 2010.godine, nakon višedeceniske pauze Sead Alihodžić je ponovo posetio našu zemlju kada je zajedno sa još nekim bivšim YU asovima brzine (Paliković, Šverko) bio specijalni gost svečane akademije organizovane na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
Autor: Darko Petrović
Foto: Internet