AutoMAGAZIN - Vesti

www.automagazin.rs

Najnovije vesti iz auto industrije

Duga tradicija Opel električnih automobila

Duga tradicija Opel električnih automobila

Sa novom Corsom-e i Grandland X plug-in hibridom, najnoviji Opelovi električni automobili upravo kreću na puteve...

Duga tradicija Opel električnih automobila

Potpuno električni Opel Vivaro, kao i električni naslednik Mokka X uslediće kasnije ove godine, dok će se Opel Kombo-e, Opel Zafira Life-e i električni naslednik Astre pridružiti timu 2021.godine. Svi modeli putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila biće elektrifikovani do 2024. Opel će biti elektrifikovan i može se osvrnuti na dugu tradiciju vozila za testiranje i proizvodnju. Opel više od pet decenija vodi istraživačke i razvojne radove na polju električnog pogona. Zbog toga je proizvođač automobila iz Rüsselsheima jedan od e-pionira u industriji.

Već davne 1968. godine, Kadett B Stir-Lec I imao je princip „proširenja dometa“ koji će kasnije krenuti u proizvodnju sa Opel Amperom. Stir-Lec napajalo je 14 olovnih akumulatora, a električna energija koja je stalno punila baterije proizvela je stražnji ugrađeni Stirlingov motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Samo tri godine kasnije, Georg von Opel, unuk osnivača kompanije, oborio je šest svetskih rekorda električnih vozila za volanom Opel Electro GT od 188 km/h, pogonjen sa dva spojena elektromotora koji proizvode 88kW/120ks. Energiju je obezbeđivala nikl-kadmijumska baterija od 590 kilograma i pri konstantnoj brzini od 100 km/h, automobil je imao domet od 44 kilometra.

Duga tradicija Opel električnih automobila

Održivi električni impuls: Opel Impuls i Opel Twin

Istraživanje je napravilo korak napred sa programom Opel Impuls tokom 1990-97. Impuls I bio je vozilo zasnovano na Kadetu, koje pokreće elektromotor jednosmerne struje od 16 kW, koristeći nikl-kadmijumske akumulacione ćelije sa tečnim elektrolitom. Imao je domet od oko 80km i maksimalnu brzinu od 100km/h. Posle toga godinu dana kasnije usledio je Impuls II, zasnovan na Astri. Koristio je 32 olovne baterije za napajanje dva trofazna asinhrona motora koji daju ukupno oko 45kW/61ks. Od 1993. do 1997. godine, Opel je izveo svoj prvi veliki program testiranja električnih vozila sa Impulsom III. Vozni park od deset automobila Impuls III testiran je na nemačkom ostrvu Rugen, a prošao je ukupno više od 300.000 km. Pet vozila je opremljeno nikal-kadmijumskim baterijama (45 kW/61 ks), a ostalih pet su koristili visoko-energetske baterije natrijum / nikl-hlorid (42 kW/57ks). Svih deset vozila Impuls III opremljeno je trofaznim asinhronim motorom.
 
U međuvremenu, 1992. godine otkriven je široko cenjeni konceptni automobil Opel Twin. Za vožnju autoputem bio je dostupan trocilindrični 0,8-litarski benzinski motor snage 25kW / 34ks, dok je za gradsku vožnju zadužen električni agregat sa dva motora sa 10kW/14ks. Vozač Opel Twin imao je centralni položaj napred, sa tri suvozačka sedišta pozadi. 1995. godine, Opel je uključio električnu mobilnost u segment komercijalnih vozila sa Kombo Plus konceptnim kombijem koji je imao dve visoko-energetske baterije natrijum-nikl-hlorida koji rade u kombinaciji sa trofaznim asinhronim motorom snage 45kW.

Gorivne ćelije u svakodnevnom testiranju: flote vodonika bez štetnih emisija

2000. godine, Opelov razvoj gorivnih ćelija izašao je na ulice u modelu Zafira HidroGen1. Njegove vodonične ćelije napajale su trofazni asinhroni motor koji daje 55 kW/75ks i 251 Nm obrtnog momenta. Vrhunsku snagu pružala je baterija. Tokom 2001. godine, testni kupci su vozili flotu od 20 modela HidroGen3. Snaga je povećana na 60kW /82ks, pružajući maksimalnu brzinu od 160 km/h. Tokom maratona gorivim ćelijama 2004. godine, dva vozila HidroGen3 prešla su skoro 10 000 km širom Evrope, od Hamerfesta u Norveškoj do Lisabona u Portugalu. Za volanom HidroGen3, vozač Opela DTM Heinz-Harald Frentzen su takođe pobedili u reliju Monte Carlo 2005. za automobile sa alternativnim pogonom.

Duga tradicija Opel električnih automobila

2000. godine, Opelov razvoj gorivnih ćelija izašao je na ulice pomoću Zafira. Njegova vodonička ćelija sa gorivom napajala je struju za trofazni asinhroni motor koji daje 55kW/75ks i 251Nm obrtnog momenta. Vrhunska snaga prekrivala je puferska baterija. Tokom 2001. godine, testni kupci su vozili flotu od 20 modela HidroGen3. Snaga je povećana na 60kW/82ks, pružajući maksimalnu brzinu od 160 km / h. Tokom maratona gorivim ćelijama 2004. godine, dva vozila HidroGen3 prešla su skoro 10 000 km širom Evrope, od Hammerfesta u Norveškoj do Lisabona u Portugalu. Za volanom HidroGen3, Grand Prik i vozač Opela DTM Heinz-Harald Frentzen su takođe pobedili u reliju Monte Carlo 2005. za automobile sa alternativnim pogonom.

Četvrta generacija vozila sa gorivnim ćelijama, HidroGen4, takođe je potpuno bez emisije štetnih gasova, a iz auspuha izlazi samo vodena para. Sklop gorivnih ćelija koji se sastoji od 440 ćelija spojenih u seriju, u kojima vodonik reaguje sa kiseonikom iz vazduha, odgovoran je za ekološki prihvatljiv pogon. Ne postoji sagorevanje, već elektrohemijska reakcija koja stvara električnu energiju. Na ovaj način je moguć kontinuirani rad snage 73 kW/100ks i najveći učinak od 94kW/128ks. Počevši od 2008. godine, flota vozila HidroGen4 počela je da pokazuje svoju pogodnost za svakodnevnu upotrebu u projektu koji je sponzorisalo Federalno ministarstvo saobraćaja - Partnerstvo za čistu energiju (CEP) - u Berlinu, a kasnije i u oblastima Hamburg, Baden-Virtemberg, Severna Rajna-Vestfalija i Hesen.

Prvaci dometa: Opel Ampera sa produženim dometom i Opel Ampera-e
U isto vreme, Opel je takođe nastavio razvoj vozila sa baterijom i predstavio inovativni Flextreme koncept na IAA 2007. u Frankfurtu, koji je imao Voltec električni pogon sa produženim dometom. Koncept Flextreme GT / E, predstavljen na sajmu automobila u Ženevi 2010. godine, ilustruje kako se ovaj koncept pogona takođe može integrisati u automobil srednje veličine.

Duga tradicija Opel električnih automobila

Električni pogon sa proširenjem raspona dostigao je serijsku proizvodnju 2011. godine u Opel Amperi, prvom električnom automobilu za četiri osobe u potpunosti pogodnom za svakodnevnu upotrebu i putovanja. Energiju za udaljenosti između 40 i 80 kilometara (u zavisnosti od uslova vožnje) dala je litijum-jonska baterija od 16 kWh, koja je napajala elektromotor od 111 kW/150ks. Kad god je nivo napunjenosti baterije dostigao definirani minimum, benzinski motor od 63 kW/86KS automatski se uključuje i pokreće generator za napajanje električnog motora. Ova vrsta neprekidnog snabdijevanja energijom osigurava bezbrižnu vožnju - bez stanice za punjenje i s dometima od nekoliko stotina kilometara. Ampera je bila ispred svog vremena i dobila je titulu „Evropski automobil godine 2012“.

Opel Ampera-e je usledio u 2016/2017. Sa segmenta vodećeg električnog dometa od 423 kilometra (po VLTP), Ampera-e je debitovala kao pravi šampion u dometu na sajmu automobila u Parizu. Budući da su baterije postavljene u podnom delu, nudi prostor za pet putnika i prtljažnik kapaciteta kao i običan automobil sa pet vrata (381 litar). Ampera-e takođe pokazuje kako električna mobilnost i zadovoljstvo u vožnji mogu formirati jednu jedinicu, jer maksimalni obrtni moment od 360 Nm obezbeđuje impresivne vrednosti ubrzanja i elastičnosti.Snaga elektromotora je 150 kW/204 KS. Kompaktni automobil ubrzava od nule do 50 km/h za 3,2 sekunde i prekriva srednji sprint od 80 do 120 km / h kada pretičete u samo 4,5 sekunde.

Opel je na jesen 2017. godine nagrađen međunarodno poznatim „Zlatnim volanom“ u malom i kompaktnom automobilskom segmentu za Ampera-e. A žiri AUTOBEST-a već je izglasao Ampera-e za ECOBEST 2016.godine. Opelovi trgovci još uvek imaju nekoliko Ampera-e u izlogu, ali njihovo mesto će uskoro zauzeti nova Corsa-e, koja je već osvojila nagradu AUTOBEST za „Best Buy automobil Evrope“.

PR

AMSS brine o zdravstvenim radnicima na putu

AMSS brine o zdravstvenim radnicima na putu

Auto-moto savez Srbije kao društveno odgovorna organizacija, želeći da pruži podršku svim radnicima zdravstvenih ustanova koji se svakodnevno bore protiv epidemije korona virusa i čuvaju živote svih građana Srbije, stavlja na raspolaganje sve svoje resurse...

Nove Mazde CX-30 i MX-30  osvojile Red Dot nagradu za dizajn 2020

Nove Mazde CX-30 i MX-30 osvojile Red Dot nagradu za dizajn 2020

Nove Mazde CX-30 i MX-30 su prepoznate i nagrađene na takmičenju 'Red Dot: Product Design 2020'. Kompaktni SUV CX-30 i prvi Mazdin potpuno električni automobil MX-30 pridružuju se sve većoj listi nagrađenih Mazdinih modela dizajniranih u skladu sa filozofijom 'Kodo: Duša pokreta'...

Lamborghini Huracan Evo RWD Spyder (2021)
Slika nedelje