Dakar 2017 komentar Dražena Ćurića - najava
Automobilista Dražen Ćuruć, koji je tri puta učestvovao na Dakar reliju, ekskluzivno za Automagazin portal, komentarisaće ovogodišnje izdanje ovog prestižnog takmičenja. Danas vam prenosimo nove zanimljivosti, istorijske detalje, moguća iznenađenja...
"Uspeo sam se čuti sa svojim insajderom Tomom, pa sam dobio dosta informacija vezanih za trasu 38. iako A.S.O. kaže 39. izdanja Dakara. Oni broje i onaj iz 2008. godine, koji su otkazali.
Kako god, Dakar će biti daleko ispod onoga što smo gledali zadnjih godina. Ovakvo razmišljanje se odnosi na masovnost. Neće startovati 93 automobila, kao što sam najavio u prošlom komentaru, nego samo 79, što je drugi najniži broj u istoriji trke. Jedini put kada je startna lista bila kraća, bilo je 1993. godine - tada je startovalo samo 65 automobila. Ne znam zašto se to desilo, jer što se tiče broja takmičara, druga polovina osamdesetih je bila najmasovnija. 1985-e je startovalo 362 automobila. Sveukupno, najviše takmičara je nastupilo 1988-e, zbirno auti, motori i kamioni 603 startna broja su krenula u za danas nezamislivih 12 743 kilometra dugačku trku. Od toga 6 605 km su bili brzinci. Ali, da ne bi pomislili da je to bio najduži Dakar u povijesti!?!? Ne, najduži se vozio 1986. godine imao je ukupno 15 000 km od toga su brzinci bili 7 731 km, a trasa se većim delom vozila po Sahari. Te godine je startalo 486 vozila, a na cilj je stiglo njih 100, što je jedva nešto malo više od 20%. Trka je bila podeljena u 20 etapa, a pauza je bila tek 13. dan. Ovogodišnji rally tačno toliko dana traje i preko 6 000 km je kraći. Kad tome svemu pridodamo tehnološku inferiornost tadašnjih vozila u poređenju sa današnjim bolidima, onda je završavanje trke samo po sebi bilo podvig. Ali masovnost je bila prisutna, jer se sa puno manje novaca moglo nastupiti na Dakru.
Dražen Ćurić u prašini Atakame
Da se vratim ovogodišnjem Dakru. Trka nema veliki broj automobila ali ima oko 50 vrhunskih, što fabričkih, što bivših fabričkih bolida na startu. Do pobede će biti jako teško doći i osim glavnih favorita, koje sam već nabrojao, imamo još nekoliko ozbiljnih konkurenata za plasman u top 10.
Španac Xavier Pons u Fordu dobro je znano ime iz WRC-a, jako brzi Argentinac Emiliano Spataro u Renaultu bi takođe mogao biti veliko iznenađenje. Francuz Ronan Chabot u Toyoti i Khalid Al Qassimi u Peugeotu. Sve su to moguća iznenađenja. Toyota je opet najzastupljeniji proizvođač na trci i mislim da imaju jako konkurentan bolid. Iako sam u prošlom komentaru napisao da malo kaskaju za Peugeotom i Minijem, sad više baš i nisam siguran da je ta konstatacija tačna. Prelazak Rome iz Minija u Toyotu mi nije bilo toliko iznenađenje, ali odlazak All Attijaha me je zaintrigirao jer njemu novac nije nikakav problem. Prebogati Kataranin uvek želi sediti u konkurentnom automobilu, a to može značiti samo da je Toyota napravila takvo vozilo. Toyote se "slažu" u Južnoj Africi i tamo je njihov razvojni centar, čovek po imenu Neil Woolridge je osmislio i napravio šasiju i oslanjanje za Toyotu. Do sada se u tu šasiju ugrađivao petolitarski motor iz Lexusa, a ova najnovija verzija koristi Nissanov motor iste kubikaže ali veće snage. Navodno su sa restriktorom na usisniku vazduha kao otežavajućim faktorom, uspeli izvući preko 500 KS, iako se radi o atmosferskom benzincu. Na Dakaru su benzinski turbo motori zabranjeni. Zadnje dve godine su se vozači Toyote žalili na manjak snage pa se taj nedostatak morao rešiti. Očito su uspeli, jer Al Attijah i Roma ne bi otišli iz Minija iako su tamo bili u tihom konfliktu sa Sven Quantom zbog timskih naredbi.
Osim deklariranih Toyota, na startnoj listi ima još nekoliko bolida koji su zapravo Toyota, samo nose košuljicu nekog drugog proizvođača. Spatarov Renault je identičan auto kao što voze Toyotine posade. Ponsov Ford je ista šasija i oslanjanje, ali je petolitarski agregat iz Ford Mustanga. Toyota je najdostupnije, najpouzdanije i po ceni najpristupačnije vozilo na rally-raid sceni. Iz tog razloga ih ima najviše na startnoj listi, preko 50% automobila su Toyote.
I za kraj današnjeg osvrta na Dakar ću spomenuti još jedno ime koje je i meni lično velika nepoznanica. To je Amerikanac Bryce Menzies, koji vozi Minija. Ono što sa sigurnošću mogu reći za tog momka je da ima čelična m..., on je vlasnik svetskog rekorda u letu u dalj s automobilom. Ovde možete pogledati taj poduhvat.
VIDEO:
Mislim to nije sve što je leteći Amerikanac napravio do sada. Napobeđivao se on na popriličnom broju takmičenja u Americi, ali Dakar je ipak nešto drugo. Na Dakaru se okušala još jedna velika zvezda američkih Baja trka - to je B. J. Baidwin ali je ostao neprimećen, za razliku od velikih uspeha u američko - meksičkom Baja prvenstvu.
Takođe, Baldwinove Recoil video uratke je odgledalo četrdesetak miliona ljudi, ali je u svoja dva nastupa na Dakru nestao u prosječnosti.
VIDEO:
U svakom slučaju treba obratiti pažnju na tridesetogodišnjeg Bryca možda bude najveće iznenađenje utrke."
Automagazin.rs
Dražen Ćurić
