Značajan jubilej: „Opel Bicycles“ slavi 130. rođendan
Ovo je poseban rođendan: ove godine Opel slavi 130. godišnjicu proizvodnje bicikala, koja je odigrala ključnu ulogu u usponu ove robne marke tokom ranih dana kompanije...
Nakon što je napravio svoj prvi „penny farthing“ bicikl (model sa visokim prednjim točkom), u proleće 1886., Opel je počeo da se uzdiže, da bi dvadesetih godina prošlog veka postao najveći proizvođač bicikala na svetu. Čak i ekonomska kriza koja je počela da preti 1929., nije mogla da zaustavi uspešno poslovanje u proizvodnji bicikala. Ipak, Opel je svoj biciklističku filijalu prodao nemačkom proizvođaču bicikala i automobila NSU-u, u decembru 1936., da bi svoju pažnju u potpunosti usmerio ka proizvodnji automobila.
Opelu je trebalo oko 75 godina da se vrati svojim biciklističkim korenima, bar u ograničenom obimu. Sa RAD e, proizvođač iz Riselshajma je predstavio ekološki prihvatljivu dizajnersku studiju 2012., koja je činila most između nekadašnje tradicije i vremena sadašnjeg. Bicikl na elektro pogon je u isto vreme bio vizija bicikla budućnosti. U aktuelnoj eri urbanizacije i alternativnih vidova prevoza, očekuje se da bicikli na električni pogon odigraju sve važniju ulogu u budućim konceptima vezanim za saobraćaj.
Poslovni put u Pariz inspirisao Adama Opela
Dvadeset tri godine nakon osnivanja kompanije, do kada je Opel proizvodio samo šivaće mašine, Adam Opel se vratio sa poslovnog puta u Parizu 1885. godine. Pre putovanja u francusku prestonicu, on je u to vreme moderne bicikle sa visokim prednjim točkom smatrao privremenom modom koja će nestati pre nego što je i došla. Nakon posete Parizu, ova izjava je momentalno postala stvar prošlosti. Inspirisan cvetajućom prodajom bicikala sa visokim točkom u francuskoj prestonici i rapidnom porastu u Engleskoj, Opel je dobio ideju. On je naručio delove iz Engleske i na oduševljenje svojih sinova, započeo je sa kreiranjem svog prvog bicikla sa visokim točkom. Godine 1886., Opel je prodao svoj prvi bicikl, sa kojim je kompanija započela proizvodnju popularnih dvotočkaša.
Samo godinu dana kasnije, Opel je startovao sa proizvodnjom tricikala i bicikala sa niskim točkovima, takozvanim „bezbednim“ biciklima. Njegov sin, Karl, je takav bicikl doneo sa sobom nakon studijskog putovanja u Šefild, u Engleskoj. Ovaj bicikl je imao dva točka gotovo identične veličine i vozio se mnogo lakše od modela sa visokim prednjim točkom. Naravno, bio je i mnogo manje mase. Fasciniran publikom na trkama bicikala u Engleskoj, Karl se nakon povratka kući pridružio učesnicima trke u Palmengartenu u Frankfurtu i – pobedio!
Uspon do pozicije najvećeg svetskog proizvođača bicikala
Nije se sve dešavalo tako brzo. Nakon prve pobede u Frankfurtu, Karl je kući doneo i pet porudžbina za bicikle, a mnoge pobede na trkama koje su usledile, rezultirale su novim porudžbinama. Samo 1889. godine, postignuto je 240 pobeda u trkama, uključujći 13 šampionata osvojenih Opelovim biciklima. 20. jul 1889. je postao prekretnica za Opelove bicikle, koji su dobili nacionalno priznanje. Tog dana, August Ler, jedan od najuspešnijih biciklista u to vreme, pobedio je na „Svetskom šampionatu“ u Londonu vozeći Opelov bicikl sa visokim točkom, što je oslabilo engleski uticaj na industriju bicikala, u isto vreme dajući vetar u leđa Opelovim dvotočkašima. Originalnost i preduzetništvo braće Opel, zabeleženi su u fotografiji iz 1895., na kojoj je predstavljen specijalan model sa pet sedišta – „quintuplet“.
Godine koje su usledile su takođe bile uspešne. 1899., Opelovi sinovi (otac Adam je umro 1895.), napravili su prvi automobil, ali su nastavili sa vodećom ulogom u poslovanju u sferi bicikala. Do dvadesetih godina prošlog veka, oni su redovno angažovali najbolje svetske bicikliste, koji su osvajali pobedu za pobedom vozeći Opelove bicikle. Iz razloga što je potražnja za dvotočkašima nastavljala da raste, Opel je uskoro napravio fundamentalnu promenu u sistemu proizvodnje: godine 1923., postao je prva nemačka kompanija koja je uvela montažnu liniju za proizvodnju bicikala. To je omogućilo da svakih sedam sekundi novi bicikl siđe sa trake. Redukovanje proizvodnih troškova je za posledicu imalo i nižu cenu za kupce, tako da je bicikl postao priuštiv vid transporta za većinu populacije. Nije trebalo da prođe mnogo vremena da Opel postane najveći svetski proizvođač bicikala (1925. godine), a godinu dana kasnije, 1.000.000. bicikl je sišao sa proizvodne linije.
Preispitivanje 1930-ih godina: Opel prodaje posao sa biciklima NSU-u
Međutim, u godinama koje su usledile, ova perspektivna kompanija je morala da se izbori sa nekim teškoćama. Nakon smrti Opelovih sinova, Karla i Hajnriha, 1927. odnosno 1928. godine, braća Vilhelm i Fric su se suočili sa finansijskim teškoćama prouzrokovanim dvostrukim porezom na nasledstvo, koji su morali da plate. S obzirom na to da nisu imali novca za renoviranje proizvodnog pogona, koji je uvek radio punim kapacitetom, Vilhelm i Fric Opel su se okrenuli ka potencijalnom kupcu. Ponuda General Motorsa, najvećeg svetskog proizvođača automobila, došla je u pravi momenat. Septembra 1929., I. J. Rojter je postao prvi Amerikanac imenovan za generalnog direktora Opela, dok su braća Vilhelm i Fric Opel bili postavljeni na mesta članova nadzornog odbora. Samo mesec dana kasnije, 29. oktobra, prodaja se pokazala kao izuzetno mudra odluka. Slom Njujorške berze na Vol Stritu, poznat kao „Crni utorak“, oterao je bezbroj kompanija u bankrot. Međutim, višegodišnja ekonomska kriza nije mogla da naudi procvatu Opelove proizvodnje bicikala iz više razloga: najpre, GM-ova filijala je u krizu ušla dobro opremljena; drugo, nakon ekonomske krize, potražnja za biciklima je je porasla; i treće, smanjen je broj nezaposlenih zbog preduzetih mera za povećanje zaposlenosti, tako da je sve više ljudi moglo sebi da priušti bicikl.
Međutim, prozvođači bicikala su već izvesno vreme na svom nišanu imali proizvodnju automobila: „Cilj je da oslobodimo svo dostupno osoblje za motorizaciju, kojoj želimo da posvetimo svu energiju“, objasnilo je vođstvo kompanije svoj potez, a uprava i nadzorni odbor Adam Opel AG-a su odlučil da prodaju poslovanje vezano za bicikle NSU-u, krajem 1936. 15. februara 1937., proizveden je poslednji Opelov bicikl, prekidajući na taj način tradiciju dugu više od 50 godina, sa oko 2,6 miliona prodatih jedinica.
Povezivanje tradicije i inovativnosti: ekološki prihvatljiv RAD e
Gotovo 75 godina kasnije, Opel se vraća svojim korenima. Ekološka dizajnerska studija, RAD e, imala je svoju premijeru marta 2012. na Salonu automobila u Ženevi. U godini kada je marka slavila 150 godina postojanja, inženjeri su bili inspirisani istorijskim vozilom, Opelovim motociklom Motoclub 500 iz 1928. Baš kao i ova klasična mašina, čija popularnost takođe može da se zahvali jarko crvenim gumama, ram RAD-a e je napravljen od presovanih čeličnih elementata. Dizajnerski elementi dva Opelova putnička automobila su takođe pronašli svoje mesto u dizajnerskom jeziku koji krasi ovu biciklističku studiju: ram u obliku bumeranga je veoma sličan dizajnu „anfasa“ Ampere i Zafire Tourer.
Od prvog bicikla sa visokim prednjim točkom do RAD e koncepta: Opelova tradicija bicikala je prošla dug put od 1886. Tokom ovog perioda, nisu se promenila samo vozila već i potrebe društva: zbog povećanja ljudske populacije u gradovima, posedovanje različitih opcija prevoza je integralni deo naše budućnosti. Upravo iz tog razloga, proizvođač poput Opela je konstantno u stanju promena. Sa CarUnity „carsharing“ zajednicom, „flinc“ digitalnom platformom za podelu prevoza i prvim koracima ka autonomnoj vožnji, Opel neprestano širi svoj klasični portfolio na putu da postane prevozni provajder.
CEO Opela, dr Karl-Tomas Nojman (Dr. Karl-Thomas Neumann) je istinski biciklistički entuzijasta. On se nedavno sastao sa urednicima novog poslovnog magazina „Bike Bild“ na Feldbergu na Taunus visoravni, u vezi sa prvim brojem, gde se provozao biciklom sa novinarima u cilju kreiranja zanimljive priče. Rezultat je dostupan u novom „Bike Bildu“ u Nemačkoj od 31. avgusta.
PR
