AMSS: Rezultati ocenjivanja pešačkih prelaza za 2010. godinu
Auto-moto savez Srbije je sredinom jula zajedno sa predstavnicima Italijanskog automobilskog kluba, ACI, uradio testiranje 15 pešačkih prelaza u Beogradu. Za razliku od prethodne godine, ovoga puta su najpre testirana tri najgore ocenjena prelaza u 2009. godini i još 12 drugih odabranih u skladu sa metodologijom i kriterijumima programa EuroTEST .
EuroTEST sistem daje ocenu pešačkih prelaza u odnosu na četiri kriterijuma:
- sistem samog prelaženja
- vidljivost u toku dana
- vidljivost u toku noći
- prilaz pešačkom prelazu – za invalidna kolica, za osobe oštećenog vida i sluha
Što se Beograda tiče, došlo je do izvesnih unapređenja, ali samo na jednom od 15 testiranih pešačkih prelaza. U pitanju je pešački prelaz koji se nalazi na raskrsnici Bulevara Kralja Aleksandra i Ruzveltove, koji u 2009. godini nije mogao da dobije bolji rezultat od „Prihvatljivog“. Posle odredjenih unapredjenja, koja su usledila po okončanju testiranja, ove godine, stručnjaci ACI-a su imali priliku da ponovo testiraju ovaj prelaz i ustanovili su da je značajno poboljšan. Ocenili su ga kao ,Dobar, (što predstavlja poboljšanje od 50% u odnosu na prošlogodišnji rezultat).
Dva beogradska pešačka prelaza (Bulevar Kralja Aleksandra i Ruzveltove i Dimitrija Tucovića i Čegarske), ocenjeni su kao dobri, 7 je prihvatljivo, a 6 je loših.
Loši uslovi održavanja, prisustvo parkiranih vozila koja onemogućavaju dobar pregled, neadekvatna horizontalna signalizacija i često neobezbeđen prilaz osobama sa invaliditetom glavni su razlozi za loše ocene pešačkih prelaza u Beogradu.
U toku 2010. godine testiranja su organizovana na 270 pešačkih prelaza u 18 gradova Evrope. Rezultati su pokazali da 50 prelaza nije prošlo test i ocenjeni su kao loši ili veoma loši, skoro polovina prelaza je dobila pozitivnu ocenu – 122 su ocenjenji kao dobri, a 8 je ,veoma dobro,. Preostalih 90 prelaza ocenjeni su kao prihvatljivi.Ustanovljeno je da nema bitnih razlika u kvalitetu i bezbednosti prelaza bez obzira da li su u pitanju centralneili periferne gradske zone.
Trogodišnji projekat je potvrdio potrebu za većom pažnjom nadležnih vlasti za pitanje bezbednosti na pešačkim prelazima s obzirom da godišnje u Evropi više od 8000 pešaka izgubi život u saobraćajnim nezgodama, a od tog broja, svaki četvrti strada upravo na pešačkom prelazu koji bi trebalo da bude najbezbednije mesto za pešake.
Mere koje bi doprinele unapređenju nivoabezbednosti napešačkimprelazimaobuhvataju bolji prilaz samom prelazu, bolju signalizaciju (horizontalnu i vertikalnu), ponašanje svih učesnika u saobraćaju (pešaci, automobilisti, biciklisti) kao i efikasniju primenu
modernih tehnologija.
AMSS
