Acropolis Rally 2012 - Komentar Nenada Nikolića
Slegla je prašina na Kineti, Aghii Theodori, Thivi. Osušilo se blato na Kefalari. Ne leti više kamenje na Klenia Myceniji, Ziriji... Sada se na divljim stazama u okolini Loutrakija i na Peloponezu čuje samo muk. I Bogovi su odahnuli. Naših pet dana boravka u Grčkoj bilo je u nezaboravnom tempu, a prašina nam je još uvek u očima, grlu...
Bogovi su pali na teme
U četvrtak posle sletanja u Atini, odmah odemo po pre dva meseca plaćeni rent-a-car. Trebalo je stići na prvi „brzinac“ Kineta, koji je bio na oko 100 kilometara od aerodroma. Stignemo mi, ali obzirom da nam je JAT u startu kasnio oko tri sata, trebalo je to nadoknaditi. Stradala je, ni kriva ni dužna, mala Toyota grčkog renta-a-car. „Disko plate, broken“, javimo mi Grcima, pa u petak ujutru dovezu nam novu „limuzinu“. Onu sa tri cilindra Fabiju, al’ „vrti“ se kao Wartburg. Taman smo to jutro bez automobila, iskoristili da se sretnemo u Press centru s mojim dedom, Martinom Holmesom. Smestili smo se u Loutrakiju, tipično grčkom turističkom mestu, koje je nastajalo sredinom dvadesetog veka. Terasa iznad samog mora, da možeš da skočiš na kupanje. Ali avaj, došao si na reli, pa hajde u prašinu.
Nizali su se brzinci redom, a mi smo stigli na sve koje smo planirali, iako su prilazi za publiku uglavnom komplikovani. Naravno, pa reli je makadamski! Navijača koliko hoćeš i svi su dobronamerni nasmejani, opušteni... Grci sami staju sa onim robusnim pikapovima, da uskočiš i skratiš put do brzinca. Niko nikom ne smeta, mada meni neki Nemci ulaze u kadar. Nema veze, pa oni kad izađu iz njihove uređene „Deutschland iber ales“, k’o pušteni s lanca. Onda i ja priđem na sami rub staze, pa ko je luđi... samo da te baš ne zgazi Ott Tanak. Mladi Estonac vrlo često deluje neuračunljivo. Brz je, nema šta!
Grčki redari, uglavnom volonteri, izuzetno su ljubazni. Malo duvaju u one pištaljke, dok ne odleti sigurnosni helikopter, pa posle opet "ajmo" kud koji mili moji. Sušta suprotnost od ograničenih, zlonamernih Bugara. Setih se, pa Grčka je kolevka demokratije, sasvim normalno. Policiju uz stazu nisam ni video, prosto mi zafalili ovi naši... Nema ih ni u saobraćaju (baš kao u Srbiji).
O događanjima na reliju možete dosta toga pročitati u različitim tekstovima, izveštajima... Evo mojih utisaka. Loeb neverovatno precizno vozi. Bez bilo kakvog "krljanja", gafova. Isti je utisak kao kada sam ga gledao na asfaltu. On može da izleti, samo kada napravi neku glupu grešku, kakvu niko ne bi napravio. Odlika genija. Pa sad nije uopšte znao gde je "spucao" gumu na početku 20. brzinca Aghii Theodori. Mrtvi ’ladni su stali i sasvim profesionalno za manje od dva minuta promenili točak.
Hirvonen odlično, onako kako baš treba odrađuje ulogu drugog vozača. Moje je mišljenje da nikada nije ni bio za prvog vozača nekog tima, jer nema tu harizmu, pa ni ludost. Svakako brz je, ali mislim da će ubrzo biti skinut od nekog iz mlade garde. Latvala vozi fantastično. Međutim, još uvek mu nedostaje sigurnost, može se reći i nedostatak takmičarskih kilometara. Još sezona - dve... Solberg doživljava renesansu i pitanje dana je kada će opet pobediti? Spektakularniji je od Jari-Mattija. U Fabijama S2000 odlični su bili Ogier i Mikkelsen. Nadam se da će Andreas biti uz Sebastiena sledeće sezone u VW. Samo da mu se „objasni“ kako treba biti drugi vozač tima. Ostberg već standardno dobar, uz jako promišljenu, brzu vožnju. Prokop bez prevelikog rizika, za razliku od Neuvilla, koji još uvek uči, ali vidi se da „ima srce“. Šteta za Al Attiyaha što je onako ružno odskočio prilikom doskoka u veliku rupu. Prikazao je brzu i atraktivnu vožnju.
Sve u svemu Acropolis je opravdao nadimak „evropski Safari“. Zaista težak reli, težak i za gledanje, a kamoli da takmičar stigne do cilja. Sebastian Loeb je sigurno zauzeo svoje mesto među Bogovima. Među ljudima se dokazao, šta je sledeće? Da li možemo da očekujemo da Volkswagen sledeće godine započne projekciju novog Boga? Ipak u WRC-u još uvek ima pitanja.
Pogledajte prvi deo našeg foto izveštaja, u galeriji Rally Acropolis 2012.
Tekst: Nenad Nikolić
Foto: Dragan Milosavljević i Nenad Nikolić
