40. Rally Monte Carlo - Pogled u istoriju
Jedan od najvećih uspeha jugoslovenskog automobilizma je baš na čuvenom Monte Carlo reliju, davne 1971. godine. Bez sumnje najveći reli as velike Jugoslavije, Jovica Paliković sa suvozačem Nenadom Juranićem te godine je zabeležio istorijski uspeh. Pogledajmo kako je tada izgledao najpoznatiji svetski reli...
Takozvana zvezdasta vožnja iz današnje perspektive izgleda pomalo smešno, ali istina je da nimalo lako nije bilo za dva i po dana preći oko 3500km, koliko je iznosila dužina prve, uvodne etape do Monaka. Tada su putevi bili u daleko gorem stanju, putne službe svakako nisu bile na visokom nivou što se tiče čišćenja od snežnih nanosa. Na kraju i najbolji automobili su bili daleko, daleko od današnje tehnologije. Zamislite sada, naš „mali N“ Yugo, na zimskom reliju dugom 5500km!? Dobro je bilo stići malo ranije do kontrole, kako bi se posada koliko-toliko odmorila, jer nigde nije bilo pauze. Najbolje je bilo startovati iz afričkog Marrakesha glavnog grada Maroka, ali i najskuplje. Bar 3000km bez zavejanih puteva i mećave, iako se vozilo obroncima planine Atlas. Ovu privilegiju imala je brojna francuska fabrička ekipa Alpine-Renaulta. Šest ozbiljno pripremljenih A110 grupe 4 od 1600ccm. Od favorita iz Afrike kreću i tri fabričke Lancie Fulvie 1.6 Coupe HF, grupe 4. Njihova ekipa se podelila i još dve Lancie startuju u Atini. Te godine nemački Porsche nastupa sa modelom 914/6 grupe 4, jer čuveni i najtrofejniji 911 još nije bio dovoljno sazreo za Monte. Startni broj 1 je i bio rezervisan za Porsche, a vozač čuveni Francuz Gerard Larrousse. On, Waldegard i Ake Andersson krenuli su iz Varšave.
Pored još sedam startnih Gradova: Rems, Monte Carlo, Bukurešt, Almerio, Frankfurt, Oslo i Glazgov, naše ekipe su odabrale najlogičnije - Atinu. Topla Grčka, ali i po vremenskim prilikama nepredvidiva Jugoslavija, kroz koju je prolazio veliki deo staze. Preko severnog dela italijanskih Alpa, južne Francuske do Kneževine Monako. Te godine je pred Monte Carlom, uveden prvi brzinski ispit za sve „preživele“ takmičare, u dužini od 38km. Trobojka sa petokrakom, ispod koje su stajali: Batori/Krašna u Saabu 96, Gluhak/Gregorič Lancia Fulvia HF 1600, Vidic/Novak Saab 96 V-4 i perjanica jugoslovenskog relija zagrebčani Paliković/Juranić u polufabričkom Renaultu 8 Gordini. Skoplje, Beograd, Sarajevo, Split, Zadar, Rijeka... Za ovakav reli je trebalo imati dosta delova, različitih guma, brze mehaničare u pretećoj ekipu duž staze. Naši su se dobro držali, a prvi od „Atinjana“ koji je odustao je Grk Anestis, već u Larisi. Još jedan Grk je imao veliko zakašnjenje na kontroli u Beogradu - 23minuta!
Od Jugoslovena prvi je odustao Gluhak, blizu graničnog prelaza Kozina zbog kvara na menjaču. Mučio se da stigne do Padove gde bi menjač zamenili, ali nije uspeo. Batori je odustao na prvom brzinskom ispitu, jer mu je otpao točak sa Saaba. Andrej Vidic je imao niz zanimljivih situacija. Preko kvara na kočnicama, izvlačenja iz snega BMW-a 2002 nemačkog takmičara, promašene raskrsnice u Francuskoj, gužve na startu jednog brzinca i na kraju zavejani put u Alpima, bili su dovoljni da sakupi više od 30 minuta kazne. Reli je prekinuo u drugom krugu i bio pretposlednji Saab od šest, koliko je startovalo i odustalo. Jovica je uspeo da završi taj drugi krug sa 9 SS, u dužini od 252,5km i više od 24 sata neprekidne borbe sa rivalima, snežnom stazom i vremenom. Pre toga od Atine je bila predviđena samo jedna noć odmora!
U poslednji deo, poznat kao „noć dugih noževa“, trebalo je da udje 60 automobila, ali je zbog različitih problema koje su imali takmičari startovalo manje. Na odlučujućih 7 SS, dugih 170 km krenuli su i Jugosloveni u malenom Renaultu. Plasman na reliju im je bio obezbeđen startom u finalnom delu. Prvi koji je odustao, bio je sedmoplasirani Francuz Jean-Pierre Nicolas, zvezda Alpin-Renaulta, zbog polomljenog menjača. Malo kasnije, na istom brzincu je stradao i motor u Lanci do tada petoplasiranog Italijana Sandra Munarija. Posle ovog brzinca Paliković se nalazio na 15. mestu generalnog plasmana, a na samom SS ostvario je trinaesto vreme. Treba napomenuti da su tada dobri poznavaoci relija u Evropi, Jovicu ubrajali među 20 najbržih vozača. Nažalost, sledeći drugi SS finalnog dela bio je presudan i to je kraj vožnje za Jovicu, takođe zbog kvara menjača.
Epilog: Jovica Paliković i Nenad Juranić u Renaultu 8 Gordini pobedili su u klasi do 1300ccm grupe 2. Od 19 takmičara u klasi, koliko je startovalo iz svih gradova, niko nije uspeo stići do cilja. Jovica je najdalje „dobacio“ i osvojio prelepi pehar kluba „Conantri“ za prvo mesto. U generalnom plasmanu zauzeli su 28. poziciju. Odmah ispred Palikovića plasirao se naš poznanik, Bugarin Ilia Čubrikov, sa automobilom iste klase, ali grupe 4 - Alpinom 110 1300. Iza njih su u plasmanu bili Munari i Nicolas. Od asova, koji su odustali: pomenuti Larrousse i Andersson, Kallstrom (Lancia), Warmbold (BMW), Zasada (Polski Fiat), Ballestrieri (Lancia)... Od ukupno 248 do cilja su stigle 22 posade. Itinerer je bio dug oko 5500km, sa 405,5km podeljenih na 16 brzinskih ispita.
Pobedio je Šveđanin Ove Andersson, kasnije šef tima i tvorac najvećih WRC uspeha Toyota Team Europe, u vremenu 6:30,54. Sa skromnih 40 sekundi zaostatka iza njega veličanstveni Jean-Luc Therier, obojica u Alpinama. Slede Porsche 914 kojim je upravljao opet Šveđanin Bjorn Waldegard, pa Jean-Claude Andruet, obojica sa identičnim vremenom 6:32,45. Originalni „leteći“ Finac Rauno Aaltonen bio je petoplasirani. Nama ostaje da vidimo da li će 81. Rallye Automobile Monte-Carlo doneti bar približno uzbuđenja, kao pre 40 godina?
Tekst: Nenad Nikolić - Pirelli World Rallying
Foto: Pobednik Ove Andersson "Pirelli World Rallying 20" Holmes
Drugoplasirani Therier "History of Rallying" Robson
Petoplasirani Aaltonen "Rally Cars Given the Works" Robson
