Ekskluzivno - Aleksandar Jeremić: Naša WRC avantura
Prva srpska posada u Svetskom Reli Šampionatu, Miloš Komljenovič i Aleksandar Jeremić, nastupila je na svom prvom reliju Svetskog prvenstva (Rally de Portugal) i osvojila 12. mesto u kategoriji Juniora. Ekskluzivno za Automagazin, najinteresantnije detalje iz svog dnevnika, izdvojio je suvozač Aleksandar Jeremić...
"Rally de Portugal -Pripreme: Krenuli smo u Italiju u sredu 21. marta. Stigli smo u našu bazu, mesto Schio 50km udaljeno od Verone, gde je i sedište Power Car team-a ili Munaretto-a. U četvrtak i petak smo imali mehaničarsku obuku na našem takmičarskom Cliu S1600, kada je bio brendiran automobil... U četvrtak počinje da me "hvata" temperatura. U petak uveče diže se na 38 i jako loše se osećam. U subotu krećemo iz Venecije avionom za Lisabon, tokom leta pijem aspirine jer se osećam mnogo loše. Zaključio sam da sam iz Beograda poneo grip. Iz Lisabona idemo rentiranim automobilom nekih 250 kilometara do Fara. Stižemo u hotel oko 01.00. Nedelju provodim u krevetu dok Miloš i naš šef tima, Moreno Luksetić, idu da se upoznaju sa okolinom... U nedelju uveče imam temperaturu 40.5 i oko 23.30 me vode u bolnicu u Faro. Tamo me urgentno primaju i mere mi temperaturu od 37.3, ne znam šta se dešava!!! Vraćam se u hotel i opet merim temperaturu 40 stepeni, cele noći se preznojavam, nemam više majica, sve je mokro... U ponedeljak ujutru mi pada temperatura, ali se još uvek loše osećam, po prvi put pričam sa Milošem da u ovakvom stanju ne mogu da vozim. Šest meseci fizičkih i psihičkih priprema , treninga u automobilu, života pod staklenim zvonom baš zbog ovakvih stvari, pada u vodu, ne mogu da verujem šta mi se dešava... Sutra je utorak i počinju zvanični treninzi koji su i najbitnija stvar u celoj priči. Uveče opet imam 40, tuširam se hladnom vodom, pijem lekove za skidanje temperature, preznojavam se, ne spavamo cele noći. Velika mi je frka da ne prenesem grip Milošu, onda smo baš u maleru ...Utorak ujutru, ustajemo u 06.00, nemam temperaturu. Oko 07.00 odlazimo na trening ...
- Trening: Za divno čudo osećam se odlično, ali ne za dugo ... Već na popisivanju prvog brzinca shvatamo da nam je naš trening Clio pretvrd za ovaj makadam, nemoguće je pisati, isti problem ima i naš timski kolega Andrea Cortinovis (Andrea Cortinovis), jer imamo identične automobile. Prvi susret sa vozačima za JWRC na prvom prolazu prvog brzinca je izgledao ovako: Dali su gas i nestali u oblaku prašine! Ne mogu da verujem kojom brzinom oni popisuju stazu! Mi, rukiji, smo polako krenuli za njima... Satnice za popisivanje su veoma tesne, a etape su duge negde i do 60km. Jedan brzinac ne stižemo da proverimo jer nam je dozvoljeno samo dva prolaza po brzincu. Zakasnili smo dva minuta i nisu nas pustili da prođemo... Ceo dan nismo izašli iz kola, na cilju pojedinih brzinaca nas čekaju naši iz tima, ubacuju nam u kola sendviče i vodu, sve radimo u pokretu, od prašinčine ne možeš da živiš... Na kraju dana smo obojica "polomljeni". Sav sam rastrešen i osećam se malaksalo, posle večere se vraćam u normalu, nemam temperaturu, strava! Sreda. Prvo popisujemo SSS na stadionu. Al su napravili skok, pa oni "nisu normalni". Kada dolaziš na njega, osećaš se kao da polećeš u nebo... Na drugom brzincu susrećemo se sa Velikima. Fordovci svi voze Volvoe S60 AWD, Citroen koristi Mitsubishije Evo 9, ha, ha, ha. Gigi Gali vozi neku 9-ku (Mitsubishi Lancer EVO IX) za koju nam naš kolega Bettega (Alessandro Betegga) kaže da ima oko 400KS. Na treningu vozi kao na trci, pa on stvarno "nije normalan", svi ga obožavaju! Tu se upoznajemo sa Berešom (Josef Beres) i Reboutom (Dominique Rebout), inače Loebovim šurakom, on je ruki kao i mi... Malo nam ide lakše ali se dosta mučim oko popisivanja, auto je tvrd najstrašnije. Kičma, leđa, vrat me "razbija"... Opet ne stižemo jedan brzinac da proverimo, on se vozi trećeg dana..." Goran Sarić - Automagazin
