AutoMAGAZIN - Sport

Još malo je ostalo do početka novog Šampionata sveta u reliju. Trenutno se u rukama čitalaca širom sveta, a i kod nas, nalazi 30. izdanje Pirelli World Rallyinga, gde je kompletan pregled nedavno završene sezone. Martin Holmes, tvorac ove edicije, nekada je i sam bio vrhunski suvozač. Kako je izgledao poslednji Holmesov reli?

Godina 1981. Reli Engleskog Kraljevskog Kluba – RAC Lombard. Start i cilj u Chesteru. Itinerer za respekt. Prva etapa je startovala u nedelju 22. novembra, u 8,30 časova. Vozilo se do ponedeljka u 22,02. 1758 km sa 33 brzinska ispita, koji su bili dugi 417,46 km. Odmor je trajao do utorka u 11,00, a onda još 32 ss u dužini od 308 km, koji su završili u sredu, u 15,08 sati. Kada se ovo sabere dobijamo stazu dugu 2901 km sa 65 ss, dugih 725,49km. Sitnica. Te godine pobednik relija u Monte Carlu, Jean Ragnotti, je umesto odličnog Jean-Marc Andriea, za suvozača odabrao Martina, koji je svakako bio dobar poznavalac većine šumskih staza na relaciji: Chester - Lancaster - Carlisle - Washington - Darlington - Birmingham - Stoke - Brecon - Machynlleth - Chester. Startna lista na nivou odabrane staze! 151 posada na rampi. Evo nekih, a Vi prosudite koje je ime najveće. Broj 1 – Henri Toivonen u Talbot Sunbeam Lotusu grupe 2. Iza njega Ari Vatanen i David Richards, današnji velikan modernog WRC-a. Br.3 Marku Alen u Lanci Stratos. Onda u Talbotu, doskorašnji komandant Citroena, Guy Frequelin. Pokraj njega u kokpitu Jean Todt, perjanica šampionskog F1 tima Ferrari. Slede Mikkola/Hertz Audi Quattro, pa Toni Pond Vauxhall Chevette. Sa brojem 7, Timo Salonen Datsun Violet GT. Onda čuvena posada Waldegaard/Thorszelius Toyota Celica. Na vratima fabričkog Renaulta 5 Turbo je broj 9, a u njemu posada Ragnotti/Holmes. Iza njih najbrža dama svih vremena, Francuskinja Michele Mouton sa Italijankom Fabriziom Pons u Audiju Quattro. Od broja 11 slede Andreas Kullang, Pentti Airikkala, Stig Blomqvist, Jimy McRae, Rusel Brookes, Malcolm Wilson…

Za titulu su konkurisali vodeći Frequelin i brzi mladić Ari u Ford Escortu. Francuz je bio svestan težine svog zadatka i sebi pred start davao samo 20% šansi za uspeh. Kao i danas, Skandinavci su bili kraljevi makadamskih, šumskih staza. Tako je i bilo. Hannu Mikkola i Arne Hertz su dominirali tokom relija. Stalno su bili među tri prvoplasirana i uglavnom u vođstvu. Jedino je domaćin Tony Pond izvlačio maksimum iz svog 250 KS jakog Vauxhall Chevetta i uspevao donekle da parira. Od sedmog do desetog brzinca je čak bio u vođstvu. Odustao je na 28 ss, dok se nalazio na drugoj poziciji. Colinov otac, Jimy McRae, i Pond su sa istim vremenom dobili prvi brzinac. Jimy je takođe dobro vozio svoju Asconu 400 i držao 4.mesto do 46 ss, kada je morao da odustane. Lider šampionata, Guy Frequelin je tek posle 11 ss uspeo da uđe u top-ten. Na specijalnim ispitima nijednom nije uspeo da se plasira među prvih šest. U nastojanjima da bude što brži slupao je svoj Talbot, kada se nalazio na sedmoj poziciji. Čak 12 vozača je pobeđivalo na brzincima: Mikkola 26 puta, Airikkala 10, po pet pobeda Vatanen, Michele Mouton, Clark. Ragnotti je dobio četiri SS… Ari Vatanen je reli započeo rezervisano. Posle odustajanja Ponda, nije ispuštao drugu poziciju. Mikkola je pobedio posle 8 sati i 30 minuta vožnje na brzinskim ispitima. Ari je zaostao 11,05 minuta i osvojio titulu svetskog prvaka. Treće mesto za Stiga Blomqvista u Talbot Lotusu, sa zaostatkom 13,36 min. Iza njega Airikkala u Fordu. Miljenici publike, posada Ragnotti i Holmes na cilju je bila peta, ispred Šveđanina Eklunda u Toyoti i njegovog zemljaka Nilssona u Datsunu. Drugi fabrički Renault 5 Turbo sa brojem 23, Bruno Saby/Jean-Marc Andie, ostali su pokraj slupanog vozila na 13. brzincu. Na cilj su stigla 54 automobila. U konačnom redosledu vozača, Vatanen je imao 96 bodova, Frequelin 89, a trećeplasirani Mikkola 62. Sledili su Alen, Mehta, Salonen, Toivonen… Među fabrikama titula za Talbot, ispred Datsuna, Forda, Opela… Ragnotti i Holmes zaslužuju svoje posebno poglavlje, zbog niza specifičnosti i neobičnih situacija, čak i za tadašnji reli sport, koji je bio neuporedivo suroviji od ovog današnjeg. Vođstvo Renaulta je tada odlučilo da posle četiri godine, učestvuje na najvećem britanskom reliju. Iako je Martin posle nastupa sa Timom Makinenom, odlučio da se ne pojavljuje više u ulozi takmičara, jer se posvetio pisanju, ipak takav izazov nije mogao da odbije. Bio je svestan svih poteškoca koje će imati, ali postavio je samo jedan uslov: da Ragnotti za vreme vožnje govori engleski jezik. Itinerer je objavljen samo deset dana pred start. Od četvrtka do utorka su radar spremali Andrie, koji će sada biti suvozač Brunu Sabyju, šef prateće ekipe Marcel Callawaert i Holmes. "Upravnik hotela gde smo odseli, svih dana se čudio i govorio kao da se sprememo za invaziju na Afriku." U sredu su doputovali šef tima Patrick Landon, Saby i Ragnotti, dok je kompletan tim i čitava mašinerija smeštena u Chesteru. Dan pred reli na Oulton Parku je održan jedini test sa takmičarskim vozilima, a mnogo vremena je izgubljeno kako bi za Holmesa prilagodili prostor u kokpitu. Ranije nije imao tih problema jer je u Escortima grupe 4, bilo mesta na pretek. Martin je van "francuskih mera", a Renault 5 Turbo je sav upakovan imao motor odmah iza njihovih leđa, tako da su i oko samog agregata vršene prepravke. Čak je i najveća kaciga br.60 koju su imali u timu, bila mala za Martina, koji je nosio broj 62. A onda šok. Istog dana Ragnotti objavljuje da će za vreme vožnje ipak morati da se sporazumevaju na francuskom jeziku. Ipak, na insistiranje dovitljivog Engleza, dogovorili su se oko nekih novih izraza u radaru koje su obojica razumeli, za koje su samo oni znali i koji nikada više nisu korišćeni. Odmah posle relija Holmes je zadovoljan u šali izjavio: "Jedine engleske reči koje je Jean hteo da razume bile su psovke." Poznato je da je Renault bio nacionalni tim Francuske, u kome su stranci retko nastupali. Ranih sedamdesetih, u ulozi suvozača Amerikanac Gerry Philips i kasnije nekoliko puta Belgijanac Christian Deiferner. Holmes kaže: "Dugo sam bio okupiran mišlju, zašto je francuski tim odabrao baš mene za suvozača. Ispostavilo se da, osim što im je bio potreban lokalni poznavalac relija, postojao je i lični razlog. U nekim momentima suvozac Jean-Marc, gubio je optimizam i postajao malodušan. Baš tada je Ragnottiju bio potreban neko ko pozitivno gleda na stvari i uliva potrebnu snagu. Čak i moje novinarsko iskustvo i sve te anegdote na RAC-u su bila pravo osveženje karijere Jeana Ragnottija, koji je kasnije nastavio da vozi i pobeđuje, zajedno sa Jean-Marc Andrieom." Na kraju pogledajte procene tadašnjih reli agencija o broju posmatrača na pojedinim lokacijama brzinskih ispita: Start u Chesteru 5.000 gledalaca, Sutton Park 80.000, Trentham Gardens 40.000, Weston Park 20.000, Knowsley Safari Park 45.000, Donington Park 27.000… Reli je uvek bio spektakl. Knigu Martina Holmesa, Pirelli World Rallying 30, kao i sva prethodna izdanja možete nabaviti u Beogradu, pozivom na telefon 064 611 36 52. Tekst: Nenad Nikolić Foto: Martin Holmes Rallying