AutoMAGAZIN - Sport

Dragulj Formule 1, Monte Carlo. Grad koji simboliše sjaj, glamur, luksuz i lepotu, i mesto gde se održava najprestižnija trka Formule 1. To je bila jedina F1 trka, gde bolidi jure gradskim ulicama, jedina je F1 "staza" i jedina F1 trka u kalendaru kraća od 300 kilometara...

8. januara 1297. godine italijanski pirat Francois Grimaldi zakoračio je na obalu, koja se sada zove Rivierou. Odmah po dolasku, sebe je proglasio za kneza i izgradio je luku Monako. Uplovljavanje u luku dozvoljavao je samo svojim prijateljima piratima. Sedam vekova posle, postepeno Monako dobija suvereni status, i danas važi za jednu od najmanjih država (kneževina) na svetu. Veliki značaj za današnji status Monaka imao je Princ Rainer III, koji se oženio Hollywoodskom zvezdom Grace Kellom (1956. godine), koja je Monaku podarila čuveni Casino. Prvi kasino otvoren je 1863. godine , a ovo je bio samo nastavak priče i udica za mnoge svetske milijardere. Fantastičan geografski položaj, društveno i ekonomsko uređenje, i politika kneževine (uključujući i stimulativnu poresku politiku), učinili su da se baš tamo nađu najbogatiji ljudi na svetu. Jake kompanije u vidu sponzora učinile su da se upravo tamo održava najprestižnija trka Formule 1 na svetu.

Veliki doprinos sadašnjem imidžu Monte Carla podario je glava porodice Grimaldi, koji je bio u veoma dobrim odnosima sa tabakovim magnatom Alexandrom Noghesom. Pošto je Noghes bio veliki prijatelj sa Grimaldovim, on 1909. godine preuzima funkciju predsednika mesnog automobilskog kluba SAVM - "Sport Automobile Velocipedique Monegasque". Noghes organizuje i prvu uličnu trku u Monte Carlu u januaru 1911. godine. Na startu trke bilo je 23 automobila iz 11 različitih oblasti (pobedio je Henri Rougier sa Turcat Meryjem). 1925. godine SAVM menja naziv u "Automobile Club de Monaco" koji je zadržan i do dan danas. Tri godine kasnije sin Alexandra Noghesa, Anthony, rešio je da organizuje prvu Grand Prix trku. Istog mišljenja bio je i Princ Louis II, i show je mogao da počne. Prvi Grand Prix je održan u aprilu 1929. godine, i pobedio je englesko-francuski dvojac u privatnom automobilu Bugatty Type 35B, obojen u tipičnu Bugattijevu zelenu boju. Kada smo već kod istorije, treba istaći da se jedan od najvećih duela, koji je viđen na ovoj stazi dogodio 1933. godine. Pravi sportski rat vodili su Achille Varzi i čuveni Tazio Nuvolari. Pobedio je Achille Varzi u bolidu Alfa Romeo P3. Već sledeće godine pobedu odnosi Francuz Alzirskog porekla, Guy Moll. Od 1938. do 1947. godine VN Monaka se nije održavala zbog ratnih dejstava. Prvi posleratni prolazak vozilima (džipovima) ulicama Monte Carla održala je 36. američka divizija 1945. godine. Oficijelna takmičarska tradicija vratila se 1948. godine. Prva trka Formule 1 (kao zvaničan naziv takmičenja) na stazi Monte Carlo održana je 1955. godine i pobedio je Maurice Trintignant. Međutim, na istoj trci Alberto Ascari doživljava težak udes, kada sa svojim bolidom upada u more. Težak udes na ovoj stazi doživeo je i Lorenzo Bandini, koji je potpuno izgoreo u svom bolidu. 1994. godine Austrijanac Karl Wendlinger doživljava težak udes, posle koga je morao da napusti trkačku karijeru...

Pobediti u gradu u kome se nalaze najbogatiji ljudi na svetu jeste poseban izazov za svakog vozača i tim. Većina vozača živi u Monte Carlu, dakle, pored same staze ima ukotljenih jahti, sa kojih drže palčeve najbliži prijatelji i rodbina. Iako im Monte carlo ne spada u omiljene trke, pobediti u trci "Ruleta" jeste poseban doživljaj u žovotu svakog F1 vozača. Svi ljubitelji F1 sigurno su do sada zapamtili mesta kao što su Ste Devote, Mirabeau, Casino, Loews, čuveni tunel... Verovatno ne postoji staza gde značaj kvalifikacija igra veću ulogu za uspeh na trci. Preticanje u Monte Carlu je, faktički, nemoguće! Treba istaći da Monte Carlo "staza" ne ispunjava ni elementarne bezbednosne standarde FIA-e. Ljudi u boksovima nemaju mesta da se okrenu, bezbednosne zone na stazi skoro da ne postoje. Ali, ko za to pita. Trku u Monte Carlu podržava ogroman novac dobijen od sponzora, koji ni u snu, ne bi odbili da se prikažu u gradu prestiža. Za cenu se i ne pita, zar ne. Specifikacija Monte Carlo "staze" je izuzetno specifična. To je jedina trka u kalendaru F1 koja je kraća od 300 kilometara. Dužina trke iznosi 260,520 kilometara. Međutim, i to je previše. Vozači trpe ogromna opterećenja, zbog čestih kočenja i ubrzanja. Isto važi i za kočnice i menjač. Bolid je "napet" od početka do kraja trke, a vozač preko 3.000 puta promeni stepen prenosa. Najsporija krivina je kod Grand hotela, gde je potrebno smiriti razuzdani bolid na samo 40 km/h. Najbrži deo staze jeste izlazak iz tunela, gde bolidi razvijaju blizu 300 km/h.

Pobednici trke za VN Monaka:

2008 Lewis HAMILTON (GBR), McLaren MP4-23
2007 Fernando ALONSO (ESP), McLaren MP4-22
2006 Fernando ALONSO (ESP), Renault R26
2005 Kimi RAIKKONEN (FIN), McLaren MP4-20
2004 Jarno TRULLI (ITA), Renault R24
2003 Juan Pablo MONTOYA (COL), Williams FW25
2002 David COULTHARD (GBR), McLaren MP4-17
2001 Michael SCHUMACHER (GER), Ferrari F2001
2000 David COULTHARD (GBR), McLaren MP4-15
1999 Michael SCHUMACHER (GER), Ferrari F399
1998 Mika HAKKINEN (FIN), McLaren MP4-13
1997 Michael SCHUMACHER (GER), Ferrari F310B
1996 Olivier PANIS (FRA), Ligier JS43
1995 Michael SCHUMACHER (GER), Benetton B195
1994 Michael SCHUMACHER (GER), Benetton B194
1993 Ayrton SENNA (BRA), McLaren MP4/8
1992 Ayrton SENNA (BRA), McLaren MP4/7
1991 Ayrton SENNA (BRA), McLaren MP4/6
1990 Ayrton SENNA (BRA), McLaren MP4/5B
1989 Ayrton SENNA (BRA), McLaren MP4/5
1988 Alain PROST (FRA), McLaren MP4/4
1987 Ayrton SENNA (BRA), Lotus 99T
1986 Alain PROST (FRA), McLaren MP4/2C
1985 Alain PROST (FRA), McLaren MP4/2B
1984 Alain PROST (FRA), McLaren MP4/2
1983 Keke ROSBERG (FIN), Williams FW08D
1982 Riccardo PATRESE (ITA), Brabham BT49D
1981 Gilles VILLENEUVE (CAN), Ferrari 126CK
1980 Carlos REUTEMANN (ARG), Williams FW07B
1979 Jody SCHECKTER (SAF), Ferrari 312T4
1978 Patrick DEPAILLER (FRA), Tyrrell 8
1977 Jody SCHECKTER (SAF), Wolf WR1
1976 Niki LAUDA (AUT), Ferrari 312T2
1975 Niki LAUDA (AUT), Ferrari 312T
1974 Ronnie PETERSON (SWE), Lotus 72E
1973 Jackie STEWART (GBR), Tyrrell 6
1972 Jean-Pierre BELTOISE (FRA), BRM P160B
1971 Jackie STEWART (GBR), Tyrrell 3
1970 Jochen RINDT (AUT), Lotus 49C
1969 Graham HILL (GBR), Lotus 49B
1968 Graham HILL (GBR), Lotus 49B
1967 Denny HULME (NZL), Brabham BT20
1966 Jackie STEWART (GBR), BRM P261
1965 Graham HILL (GBR), BRM P261
1964 Graham HILL (GBR), BRM P261
1963 Graham HILL (GBR), BRM P57
1962 Bruce McLAREN (NZL), Cooper T60 Climax
1961 Stirling MOSS (GBR), Lotus 18 Climax
1960 Stirling MOSS (GBR), Lotus 18 Climax
1959 Jack BRABHAM (AUS), Cooper T51 Climax
1958 Maurice TRINTIGNAT (FRA), Cooper T45 Climax
1957 Juan Manuel FANGIO (ARG), Maserati 250F 250F
1956 Stirling MOSS (GBR), Maserati 250F
1955 Maurice TRINTIGNAT (FRA), Ferrari 625
.
.
.

Automagazin.rs