Formula 1 - Trka za VN USA, istorijski detalji
Nije greška ako kažemo da je "Indianapolis Motor Speedway" jedna od najslavnijih staza u svetu motorsporta. Izgrađena je 1909. godine, 5 milja severozapadno od Indiane. Za njenu izgradnju železnica je dovezla preko 3.200.000 cigli, zbog čega su je prozvali "The Brickyard". Jedina "privatna" staza u F1 svetu...
30. maja 1909. godine na ovoj stazi počela je da se piše slavna istorija motorsporta, kada je u Indianapolisau prvi put održana trka "Indianapolis 500". Staza "Indianapolis Motor Speedway" je jedna od retkih privatnih staza, gde se aktivno održavaju trke na ovako visokom nivou. U svojoj istoriji imala je tri vlasnika. Od 1909. godine bila je u vlasništvu grupe mesnih privatnika na čelu sa Carlom G. Fisherom. 1927. godine stazu otkupljuje konzorcijum okupljen oko pilota, junaka iz Drugog svetskog rata, kapetana Eddie Rickenbackera. Od 1945. godine staza je u vlasništvu porodica Hulman/George.Asfalt je prvi put prekrio stazu tek 1936. godine, a cigle su u potpunosti prekrivene tek 1961. godine. Međutim, kako se ne bi ugasio stari duh staze, vlasnici su odlučili da na startno-ciljnom pravcu ostave deo koji je prekriven linijom od cigli. Nostalgija, zar ne ? Najuspešnija familija na stazi Indianapolis jeste Unser. Al Unser Senior pobedio je na prestižnoj trci Indy 500 cak četiri puta, njegov brat Bobby pobedio je tri puta, dok je Al Unser Junior na najvišu stepenicu pobedničkog postolja pretižne trke Indy 500, uspeo da se popne dva puta. Interesantan podatak je i činjenica da su na prestižnoj trci Indy 500 trijumfovali i vozači Formule 1. Među slavnim imenima tu su Jim Clark i Graham Hill, a tu su i Jacques Villeneuve i Juan Pablo Montoya. Kanađanin je uspeo da trijumfuje 1995. godine, a Kolumbijac 2000-e.
Prva trka za Veliku Nagradu Sjedinjenih Američkih Drzava održana je 1959. godine na stazi Sebring, na Floridi. Pobedio je Bruce McLaren. U tom trenutku imao je 22 godine i do 2003. godine bio najmlađi pobednik F1 trke u istoriji (2003. godine ga je pretekao Fernando Alonso na VN Madjarske). Do sada je VN USA održavana u Sebringu, Riversideu, Watkins Glenu, Las Vegasu, Phoenixu. Većina američkih staza u F1 je bila neodgovarajuća i neinteresantna za posmatranje. Izuzetak je staza u Long Beachu, koja je bila takmac evropskim takmičenjima. Bila je smeštena na veoma atraktivnoj destinaciji, pored samog okeana, a atmosferu je upotpunjavao i čuveni brod "Queen Mary" ukotljen u pristanište. Kada govorimo o bliskoj prošlosti, F1 trka je vraćena na tlo SAD-a 2000-e godine, posle pauze od 9 godina. Pre uvođenja staze Indianapolis, 1991. godine F1 trka vožena je u Phoenixu. Posle 81. odvožena kruga pobedio je Ayrton Senna, vozivši za McLaren tim. 2000-e godine F1 cirkus se vraća u Ameriku, na stazu Indianapolis. Indianapolis staza jeste veoma karakteristična, jer predstavlja slavni oval na kome se i danas voze trke NASCAR i Indy 500. Staza danas meri nešto vise od četiri kilometra. Pošto se staza koristi za porebe NASCAR i Indy takmičenja, što ne odgovara standardima Formule 1, svake godine se vrše radikalne tehničke promene i sasvim novi boksovi. Unutrašnji deo staze, koji se koristi za trku Formule 1 je "pasivan" tokom većeg dela godine, tako da se, uglavnom ne nanosi novi sloj asfalta. Za Formulu 1 potrebno je pripremiti i novi paddock, nove bezbednosne betonske graničnike za boksove i prilazi iz dela ovala. Možda ove promene nisu tako velike na prvi pogled, ali one predstavljaju najveću "muku" organizatorima. Za odvajanje boks zone potrebno je instalirati barijeru od betonskih blokova, koji su ukupno teški preko 15.000 tona !!! Samo između boksova i same staze se nalazi 130 betonskih delova, a na ralzičita mesta na stazi odlazi jos dodatnih 120 betonskih delova. Oblast paddocka ima dužinu od 600 metara i unutrašnjem delu nalaze tribine, sa kojih "puca" pogled na najbrži deo staze. Međutim, to nije sve sto F1 zahteva. Na samu stazu potrebno je u nekim krivinama instalirati barijere od pneumatika, a ukupan broj pneumatika na stazi iznosi 49.933 stara pneumatika !!! Ako se ovim izmenama dodaju i posebne table za informisanje F1 pilota, kao i novi sponzorski standardi, onda možemo zaključiti da su pripreme za F1 trku u Indianapolisu veoma zahtevne i naporne, ali i veoma skupe.
Kada govorimo o pobednicima VN Sjedinjenih Američkih Država, od aktuelnih vozača, lista se svodi na jedno ime: Rubens Barichello. Barichello uspeo da pobedi 2002. godine, kada je bio timski kolega Michaelu Schumacheru u Ferrariju. Od raritetnih Šumijevih pobeda u Indianapolisu treba istaći onu iz 2003. godine, kada je Šumi osvojio šestu titulu u karijeri. Nemcu je to bio šesti trijumf u sezoni, jubilarni sedamdeseti u karijeri, i u tom trenutku na svom kontu imao je 92 boda. Kada smo već u prošlosti ne možemo a da ne spomenemo Indianapolis iz 2004. godine, kada je Šumi ponovo pobedio, po 78. put u karijeri. Međutim, ova trka biće upamćena u porodici Schumacher do kraja života. Naime, upravo na stazi Indianapolis Ralf Schumacher doživljava jedan od najtežih udesa u svojoj karijeri. Pri brzini vecoj od 300 km/h on je izgubio kontrolu nad svojim bolidom i udario u betonski zid pored staze. Posle te trke Šumi je izjavio: "Nešto me je preseklo kada sam video Ralfa da sedi u raspadnutom bolidu. Govorio sam sam sebi: 'O, Bože, samo da nije ono najgore...' Odmah sam preko radio veze pitao za stanje mog brata, a kasnije su mi rekli da je sve OK. Zatim sam se usredsredio na trku i pobedio. Bitno je da je sa Ralfom bilo sve OK." Ova trka bice upamcena i po 150. startu Olivier Panisa u Toyoti, koji je zazeo peto mesto. A trka će ostati upamćena i u Minardiju. Zasluženo osmo mesto Zsolta Baumgartnera donelo je italijanskoj ekipi prve bodove posle dve i po godine. Treba li komentarisati VN USA iz 2005. godine ? Timovi na Michelin pneumaticima su bojkotovali trku, a na samom startu se pojavilo samo šest bolida. Pobedio je Šumi, slede Barichello i Tiago Monteiro iz tima Jordan. Ne bih komentarisao detalje, jer je sav ovaj cirkus u stvari bio priređen kako bi se pripremio teren za izbor predsednika i delegata FIA-e (Michelin i timovi su oslobođeni plaćanja kazni i povraćaja novca od ulaznica, ali zato...). Prošlogodišnji pobednik trke u SAD-i ponovo je bio Michael Schumacher. Pobednici trke za VN Amerike: 2006 Michael Schumacher Ferrari - Indianapolis 2005 Michael Schumacher Ferrari - Indianapolis 2004 Michael Schumacher Ferrari - Indianapolis 2003 Michael Schumacher Ferrari - Indianapolis 2002 Rubens Barrichello Ferrari - Indianapolis 2001 Mika Häkkinen McLaren-Mercedes - Indianapolis 2000 Michael Schumacher Ferrari - Indianapolis 1991 Ayrton Senna McLaren-Honda - Phoenix 1990 Ayrton Senna McLaren-Honda - Phoenix 1989 Alain Prost McLaren-Honda - Phoenix 1984 Keke Rosberg Williams-Honda - Fair Park 1980 Alan Jones Williams-Ford - Watkins Glen 1979 Gilles Villeneuve Ferrari - Watkins Glen 1978 Carlos Reutemann Ferrari - Watkins Glen 1977 James Hunt McLaren-Ford - Watkins Glen 1976 James Hunt McLaren-Ford - Watkins Glen 1975 Niki Lauda Ferrari - Watkins Glen 1974 Carlos Reutemann Brabham-Ford - Watkins Glen 1973 Ronnie Peterson Lotus-Ford - Watkins Glen 1972 Jackie Stewart Tyrrell-Ford - Watkins Glen 1971 François Cévert Tyrrell-Ford - Watkins Glen 1970 Emerson Fittipaldi Lotus-Ford - Watkins Glen 1969 Jochen Rindt Lotus-Ford - Watkins Glen 1968 Jackie Stewart Matra-Ford - Watkins Glen 1967 Jim Clark Lotus-Ford - Watkins Glen 1966 Jim Clark Lotus-BRM - Watkins Glen 1965 Graham Hill British Racing Motors - Watkins Glen 1964 Graham Hill British Racing Motors Watkins Glen 1963 Graham Hill British Racing Motors Watkins Glen 1962 Jim Clark Lotus-Climax Watkins Glen 1961 Innes Ireland Lotus-Climax Watkins Glen 1960 Stirling Moss Lotus-Climax Riverside 1959 Bruce McLaren Cooper-Climax Sebring Goran Sarić - Automagazin
