Domaći reli - Sećanje na Obrena Tešića
Tog poznog leta 1996-te godine kao i obično sezona u reliju je bila u punom jeku. Upravo je bio završen Tara reli u organizaciji Gina BelPlast tima iz Bajine Bašte, tada jednog od najjačih reli timova u zemlji. Šef tima Obren Tešić okupio je ekipu majstora koja se po kvalitetu daleko izdvajala od ostalih konkurenata. Obren je vozio Ford Sierru Cosworth 4x4, Vlada Dubljanin Ford-a Escort-a, Milorad Mičić Swift-a GTi.
Obren je posle velike borbe sa Silvanom Lulikom uspeo da pobedi na "domaćem" reliju sa 19 sec prednosti bukvalno u poslednja dva brzinca (pre njih je Lulik imao prednost od 1 sec. Pobeda je bila tu a do osvajanja treće uzastopne titule i Zlatne kacige AMSJ-a ostala su još samo dva relija-Trayal i YU. Tešiću je oduvek bila želja da pobedi u generali na našem najtežem reli takmičenju i te '96-te je imao realne šanse da planove konačno i ostvari. Na žalost zla sudbina ga je odvojila od svega- porodice, prijatelja, ljubitelja reli-sporta, i predstojeći Trayal reli zavio je sve u crno. Imao sam tada 22 godine i kao uvek gledao sam Trayal reli na omiljenom delu kod sela Rožanstva i još danas se dobro sećam Obrenovog prolaza i odlučnosti u očima koja je odavala predanost samo jednom cilju- pobedi. To je poslednji put da sam prisustvovao Obrenovom prolasku, kobni Volujac sam planirao da gledam ali ipak nisam. Tog dana je do mene stigla samo vest - "Poginuo Obren" ! Ćutao sam dobrih desetak minuta i odmahivao glavom. Nisam ga nikada upoznao, ali sam dobro znao veličinu tog čoveka i koliko je značio za reli sport uopšte, i svi su znali, čak i oni koji nisu prisustvovali ni jednom reliju. Bio je to težak udarac za celu Bajinu Baštu i užički region uopšte. Posle njegove smrti reli sport je nekako krenuo nizbrdo i do dan danas na moju veliku žalost nije se zaustavio.
Obren Tešić je rođen u Rači 17. septembra 1955-te godine. Relijem je počeo da se bavi 1979-te godine vozeći, šta drugo nego Zastavu 750, za AMD Aca Stamenić iz Bajine Bašte. Prvi reli na kome je učestvovao je reli u Kraljevu koji se bodovao za prvenstvo Srbije. 1985 godine prelazi u AMD Srbija gde fiću vozi još dve sezone. U Juga seda 1987-me godine takmičeći se u grupi A, a te sezone nastupio je i u Bugarskoj. 1990-ta godina je presudna u nastavku Obrenove karijere. Osim toga što počinje da vozi Juga grupe N počinje saradnja sa suvozačem i velikim prijateljem Nenadom Damljanovićem sa kojim iste sezone osvaja vicešampionsku titulu. Već naredna sezona posadi Tešić/Damljanović donosi prvu šampionsku titulu. 1993-će ponovo je bio nadomak osvajanja titule ali na poslednjem brzinskom ispitu, samo četiri kilometra pre cilja, puca mu pneumatik i njegova prednost od 17 sekundi se pretvorila u zaostatak od četiri. Sledeće sezone od Vlada Dubljanina kupuje Suzuki Swift GTi sa kojim pored titule u klasi, osvaja i titulu u generalnom plasmanu prvenstva Jugoslavije u reliju. 1995-te godine ASK Gina BelPlast mu kupuje Ford Sierru Cosworth 4x4 sa kojom ponovo osvaja dve titule, i u najjačoj klasi i u generalnom plasmanu. Zlatna kaciga je bila nadomak ruke. I te kobne 1996-te je vodio u generali, i nadao se konačno pobedi na YU reliju. Trayal reli je od samog početka krenuo veoma loše. Prvog dana takmičenja pukla mu je guma, imao je probleme sa auspuhom i velikih poteškoća sa menjačem. Drugog dana je pokušao da nadoknadi izgubljeno, vozio je na granici mogućeg sa istrošenim gumama po vlažnom asfaltu. Volujac je tada vožen nizbrdo i samo pet stotina metara pre cilja brzinca Obren gubi kontrolu i izleće sa staze. Smrt je nastupila trenutno. Nenad Damljanović iako i sam teško povređen uspeva da izađe iz automobila i zaustavi takmičare. Na žalost i pored svih napora spasilaca i prisutne publike Obrenu nije bilo pomoći.
Osmog septembra ove godine navršiće se jedanaest godina od kada nema Obrena Tešića. Ovim tekstom želim da odam poštu velikanu domaćeg relija i da podsetim mlade generacije koje od skoro prate reli sport ko je bio veliki Obren, oni stariji koji su ga poznavali uživo ili indirekno sa reli staza sigurno ga nikada neće zaboraviti. Njegovo ime i dalje je prisutno u Srpskom reli sportu održavanjem memorijalnog relija Tara. Ove godine održavanje relija je pod velikim znakom pitanja a ovim putem apelujemo na sve koji su u mogućnosti da pomognu da se tradicija ne ugasi. Petar Janković - Automagazin
