Brdska trka Tara 2012 - Komentar Đorđa Đenića
Posle velike nesreće na subotnjem treningu, kada je teško povredjen takmičar, šampion auto sporta Beograđanin Miloš Spasojević, koji se u ovim trenucima i dalje bori za život u beogradskom Urgentnom centru, sa Tare nažalost stiže nova užasna vest. Poginulo troje gledalaca, posle izletanja jednog takmičarskog vozila u publiku...
Strašno, zaista strašno, deprimirajuće!!!
Posle ovakvih tragedija, po pravilu dolazi do velikog broja reagovanja, kritike pljušte sa svih strana, traži se odgovornost zvaničnih lica i dolazi se u jednu potpuno haotičnu situaciju.
Ono što se dogodilo u samo dva dana na Tari, odista predstavlja neverovatnu sudbinu za automobilski sport Srbije. Bilo je u istoriji sporta na točkovima u našoj zemlji nažalost puno nesrećnih slučajeva. Takav je automobilski i motociklistički sport u celom svetu, nadasve opasan ali i nadprosečno popularan, uzbudljiv i privlačan. Siguran sam da se i sami vrlo dobro sećate velikih udesa na auto i moto trkama. Lista je predugačka, crna i zastrašujuća, ali to je tako, to je realnost. Možda se najviše pamti tragična sudbina italijanskog motocikliste Marka Simonćelija, koji je poginuo nedavno, na stazi, kada su na njega naleteli njegovi sportski prijatelji, a mnogi su verujem već zaboravili najcrnji dan svetskog automobilizma, 11. jun 1955. kada je u Francuskoj, na trci u Le Manu, život izgubilo preko 80 gledalaca ( tačan broj se ni danas ne zna ). Ginula je publika pokraj staze na mnogim relijima u inostranstvu, i iako to zvuči morbidno – ginuće se i dalje.
Neki su posle nesreće na Tari povikali da valja zabraniti auto sport. …. To je pogrešno, onda bi trebalo zabraniti i drumski saobraćaj , ili saobraćaj uopšte. Pa svake godine na našim putevima život izgubi blizu 1000 ljudi.
Valja učiniti nešto drugačije, izvući pouku iz svega, i angažovati se da do takvih tragedija više nikada ne dođe. Sada je najlakše optužiti direktora trke i članove organizatorskog tima, neko možda i samog vozača, što bi predstavljalo pravu glupost, jer su takmičari došli na trku sa zadatkom da voze što brže. Svojevremeno je sličan udes imao i poznati zagrebački as Djani Šverko, na trci u njegovom gradu, kada je stradao jedan gledalac.
O odgovornosti pojedinaca, o greškama, o uzrocima, o tome bi trebalo da se razgovara. U auto moto sportu Srbije vlada potpuno rasulo. Postoje dva saveza, članovi i jednog i drugog se bore za sopstvene i sitne interese. Nema reda, nema poštovanja iskustva i znanja, mladi su prebrzo stigli do nekih funkcija, a veterani su se prebrzo povukli, ne shvatajući da je njihov zadatak da nauče poletarce, da ih obrazuju i pripreme za nove izazove.
Želim automobilskom sportu Srbije sve najbolje, kao i samom sebi. Sada, posle 45 godina u novinarstvu, sasvim sam siguran da smo narod koji je naklonjen svetu brzine, samo nam fali više rada, manje impulsivnosti, i mnogo više sloge. Porodicama koje su na Tari izgubile najdraže osobe izjavljujem saučešće, a mom mladom prijatelju i mom privatnom mehaničaru, divnom čoveku Milošu Spasojeviću, iz srca šaljem najlepše moguće želje sa što brži oporavak.
Đorđe Đenić
