Automobili na baterije ključni trend u 2017.
Električni automobili sa baterijama kao ključni trend smenili su povezanost i digitalizaciju (connectivity and digitalization) koji su prethodnih godina bili na vrhu, pokazalo je ovogodišnje globalno KPMG istraživanju iz automobilskog sektora za 2017...
godinu u kom su učestvovala 953 direktora iz automobilskog sektora iz 42 zemlje iz celog sveta (30 odsto ispitanih kompanija ima godišnje prihode veće od 10 milijardi dolara, a 32 odsto kompanija ima prihode veće od milijardu dolara).
Električni automobili na baterije (Battery electric vehicles - BEV) su sa 9. mesta u 2015. godini, kada su posledice električnih automobila na proizvođače automobila bile potcenjene, skočili na prvo mesto u 2017. Snažne regulatorne restrikcije naterale su autokompanije da reaguju, ali nije to jedini razlog zašto su rukovodioci kompanija istakli ovaj trend. Činjenica da je lakše prihvatiti trend koji je bliži realnosti doprineo je da električni automobili potisnu povezanost i digitalizaciju s obzirom da su za njihovo razumevanje potrebne potpuno nove veštine i znanja.
Ipak, ako se pogledaju odgovori prodavaca automobila koji su orjentisani na kupce kao i na odgovore direktora iz Kine, povezanost i digitalizacija su za njih najvažniji trend i u 2017. godini.
I Izgubljeni u prevodu / Na međi ključnih trendova
Autoindustrija je rastrzana između evolutivnih, revolucionarnih i disruptivnih trendova kojima mora da se upravlja istovremeno, vodeći računa o tome da nijedan ne bude zapostavljen. To će u pojedinim situacijama predstavljati izazov jer su određeni trendovi u sukobu jedni sa drugima, uprkos tome, potrebno je voditi računa o sva tri trenda, budući da bi zanemarivanje samo jednog moglo rezultovati gubitkom uvida u potencijalne buduće dimenzije razvoja.
*76 % direktora vidi motore sa unutrašnjim sagorevanjem kao važnije od električnog pogona u dužem vremenskom periodu
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem (Internal combustion engines - ICE) biće važni još dugo vremena.
Iako je trend smanjenja prisustva motora sa unutrašnjim sagorevanjem daleko ispod visokopozicioniranog trenda elektrifikacije, proizvođači automobila insistiraju na važnosti evolucije motora ICE. Ovo znači da proizvođači prihvataju da revolucionarni električni automobili traže još vremena za primenu, kao i da ih je teško integrisati u postojeće platforme.
Uzimajući ove faktore u obzir, postavlja se pitanje: kako će zapravo izgledati tržište automobilskih pogonskih tehnologija u 2023. godini?
Kada bi dalji razvoj bio uslovljen isključivo tražnjom, učešće električnih automobila moglo bi porasti sa četiri odsto u 2016. na svega sedam odsto u 2023. godini. Međutim, ako se u obzir uzmu snažni uticaji koje bi na tržište mogli imati zahtevi za smanjenje emisije CO2, verujemo da bi razvoj mogao biti daleko revolucionarniji i da bi udeo električnih automobila mogao dostići 30 odsto do 2023 godine. U tom slučaju, po prvi put u istoriji bi se broj proizvedenih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem značajno smanjio.
Budućnost dizela – napuštanje upotrebe usled društvene neprihvatljivosti?
Dizel tehnologija bila je, u regulacionom smislu, najznačajnija tema među proizvođačima automobila prošle godine. Više od polovine ispitanih direktora smatra da prva tradicionalna autotehnologija koja će nestati iz proizvodnih hala biti dizel motori. Ovo je prilično alarmantna prognoza za neke regione i proizvođače, kao na primer indijske autokompanije gde je udeo dizel motora na tržištu veći od 60 posto. Ipak, ove promene se neće dogoditi preko noći, s obzirom da je u nekim segmentima, kao što su motori za velike kamione, dizel i dalje konkurentna opcija.
Električni automobili i infrastrukturni izazovi
Iako su električni automobili sa baterijom rangirani kao trend broj jedan, glavno pitanje biće kako uspostaviti infrastrukturu za lako punjenje baterija, što predstavlja najveću prepreku za masovnu implementaciju ove tehnologije prema mišljenju većine ispitanih rukovodilaca.
*62% direktora apsolutno ili delimično se slaže sa tim da će električna vozila sa baterijama propasti zbog infrastrukturnih izazova
Nasuprot tome, čak 78 odsto njih veruje da će električni automobili sa gorivim ćelijama (fuel cell electric vehicles FCEV) biti “zvezda” tržišta električnih vozila, iako su rangirali ovaj trend ispod trećeg mesta. Vera u FCEV može se objasniti prostom činjenicom da se ova tehnologija ne susreće sa problemima sa kojima se bore BEV vozila; proces punjenja kod FCEV vozila se može obaviti brzo na benzinskoj stanici, dok punjenje baterija BEV vozila traje od 25 do 45 minuta, što je za prosečnog vozača krajnje neprihvatljivo. Naravno, ova tehnologija je još daleko od zrele i još uvek treba rešiti neka pitanja poput hlađenje hidrogena ili njegovog bezbednog skladištenje u kolima.
*78% direktora apsolutno ili delimično se slaže da će električna vozila sa gorivim ćelijama učiniti pravi proboj za električne automobile
Prevazilaženje problema prelaska velikih razdaljina i stvaranje mreže punionica će dati podsticaj razvoju električnih automobila na baterije. U ovoj oblasti “Tesla” je sa svojom mrežom superpunjača učinio svoje automobile nezavisnim i uneo revoluciju u autoindustriju. U 2016. mreža se sastojala od 734 superpunjača, od kojih se 340 nalazi u Severnoj Americi. Pored broja punjača, neophodno je pomenuti i dodatne napore koje je Tesla uložio kako bi učinio da mreža bude dostupna velikom broju ljudi - za razliku od konkurenata, nije se koncentrisao isključivo na urbane sredine, već je razvio nacionalnu pokrivenost punjačima u SAD čime pokazuje da e-mobilnost ne prestaje sa isporukom automobila krajnjem korisniku, već da obuhvata i pružanje usluga tokom čitavog životnog ciklusa.
Gde i kada napraviti zaokret? / Između dve vatre / Kojoj tehnologiji dati prednost pri investiranju?
Rezultati ankete ukazuju da su rukovodioci u dilemi, prvenstveno po pitanju tradicionalnih i razvoja novih tehnologija. Njihovi investicioni prioriteti u narednih pet godina ukazuju da 53 posto planira veće investicije u plug-in hibride, dok 52 posto planira investicije u motore sa unutrašnjim sagorevanjem i potpune hibride.
Sa druge strane, preferencije potrošača su prilično jasne. Za potpuni hibrid kao svoj sledeći auto odlučilo se 36 posto potrošača, dok bi 21 posto njih kupilo automobile sa motorom SUS. Međutim, smatra se da će se ova slika promeniti ubrzo nakon razvoja infrastrukture za punjenje BEV automobila, kao i proširivanja portfolija na različite segmente, stilove i polja primene.
Ko je lider u električnim i autonomnim automobilima?
BMW se sa 16% i dalje smatra liderom u oblasti električnih automobila, dok je Tesla u odnosu na prethodno istraživanje napravio veliki skok na drugo mesto i sa sadašnjih 14% glasova je ozbiljan pretendent na lidersku poziciju. Zanimljivo je da su direktori u autoindustriji značajno smanjili poverenje u Tojotine električne automobile. Naime, broj glasova za Tojotu, koja je prethodne godine zauzimala laskavo treće mesto, pao je sa 14% u 2016. na svega sedam odsto u 2017.
I u oblasti autonomnog upravljanja automobilima naveći broj ispitanih vidi BMW kao lidera (27%), a prate ga Tesla i Honda sa po devet posto. Iznenađujuće je da se mišljenja direktora potpuno razlikuju od trenutne tržišne situacije budući da je Tesla već izbacio modele automobila sa trećim nivoom automatizacije na tržište dok su BMW-ova vozila samo delimično automatizovana a vozač je i dalje odgovoran za praćenje kretanja. Ovde se postavlja pitanje da li Tesla ima pravu konkurentsku prednost ili je tradicionalni proizvođač BMW samo manje agresivan zbog još uvek nerešenih pitanja u pogledu „nulte greške“.
II Prelazak na mrežu – digitalni ekosistem
U budućnosti u automobilskom lancu vrednosti digitalni ekosistem donosiće više prihoda nego sam automobil. Međutim, još uvek je neizvesno kome će ti prihodi ići i kako će budući poslovni modeli izgledati s obzirom na to IKT kompanije zbog svojih nedovršenih koncepata i vizija gube bitku protiv tradicionalnih proizvođača.
Sa značajnim promenama u pogonskim tehnologijama i sve većim investicijama profit današnjih auto proizvođača će se smanjivati, zbog čega je važno izgraditi profitabilan poslovni model, sa akcentom na stvaranje veće vrednosti za kupca tokom celog životnog veka automobila.
Rukovodioci se u najvećoj meri slažu sa činjenicom da će digitalni ekosistem postati glavni izvor prihoda u automobilskoj industriji. Takođe, više od 75 odsto njih veruje da će jedan online automobil tokom čitavog veka trajanja stvarati više prihoda nego 10 offline automobila čime će tradicionalan način merenja tržišnog učešća samo na osnovu broja prodatih automobila biti poslat u istoriju.
Kao i prethodna, i ovogodišnje istraživanje potvrđuje da je automobilska industrija u sred promena. Ove promene vezane za digitalizaciju automobila neće doneti samo veću efikasnost već će snažno uticati i na ekološki aspekt budućih automobila. Ovo podrazumeva ne samo veću pređenu kilometražu, već i efikasniju upotrebu vozila, pa tako i manje proizvedenih i prodatih automobila.
Navedeni uticaji mogu delovati alarmantno, budući da se automobilska industrija trenutno umnogome oslanja na vlasnike automobila. S tim u vidu, ukoliko 50% trenutnih vlasnika više ne bi želelo da poseduje automobil do 2025. godine, to bi (pored smanjenja prihoda) uticalo i na još dramatičnije promene poslovnih modela proizvođača automobila.
*Do 2025. godine više od polovine današnjih vlasnika automobila neće želeti da poseduje vozilo, slažu se i proizvođači i vlasnici automobila.
Silikonska dolina – ozbiljan igrač na automobilskom tržištu?
U eri digitalizacije pitanje je i da li će proizvođači automobila zadržati kontakt sa kupcima ili će to preoteti IKT kompanije, kao što je Google. U ovogodišnjem istraživanju 41 posto ispitanih direktora veruje da će proizvođači zadržati značaj na tržištu, njih 16 procenata smatra da će IKT kompanije preuzeti direktne odnose sa kupcima, dok su sami kupci dali značajnu ulogu prodavcima automobila.
Po svemu sudeći strategije koje obećavaju uspeh zasnivaće se na kooperaciji između sektora. Međutim, u autoindustriji, još uvek nije potpuno jasno da li će IKT kompanije i tradicionalni proizvođači postati partneri ili konkurenti, mada je ovo pre pitanje specifičnog tržišnog segmenta. Dok je u gradskom saobraćaju verovatno će se ova dva sektora naći kao konkurenti, u segmentima koji zahtevaju duga putovanja situacija može izgledati potpuno drugačije. Strategija pre svega zavisi od individualnih igrača i njihovih želja u pogledu buduće pozicije na tržištu, mada 55 posto direktora smatra da bi se kompanije radije takmičile nego sarađivale.
Kome biste pre verovali u autonomnom automobilu?
Trenutno u autonomne automobile ulažu i proizvođači automobila i IKT kompanije. Ipak, stručnjaci smatraju da će prevagu na tržištu odneti one kompanije koje obezbede nivo “nulte greške”. Dok velika većina direktora (86%) ne smatra da će preduzeća iz Silikonske Doline to i dostići, potrošači imaju više poverenja u „pridošlice“ u ovom sektoru.
Za sada ostaje nejasno i da li će Silikonska dolina uspeti da izbaci na tržište automobil do 2020. godine, iako većina ispitanika smatra da će se to desiti.
Rezultati takođe pokazuju da čak i ako IKT kompanije lansiraju automobil na tržište, većina direktora smatra da će on biti proizveden od strane tradicionalnih proizvođača, čime se opet potvrđuje sumnja vodećih rukovodioca u mogućnosti IKT sektora da plasira potpuno samostalno proizveden automobil. Ove sumnje su i donekle opravdane, budući da su potkrepljene činjenicom nedostatka iskustva IKT kompanija u offline svetu.
Ipak, u kojoj meri će se pomenute kompanije upustiti u ovaj poduhvat, da li će nuditi kompletne pakete usluga (auto, digitalni ekosistem, korisnički interfejs, servis itd.) nije još odlučeno.
III Geopolitička previranja i regionalna pomeranja
Geopolitički rizici i makroekonomski problemi kao što su finansijska kriza, nestabilnost u cenama nafte, ratovi i terorizam, Brexit, ishod američkih izbora i geopolitičke tenzije između istoka i zapada imaju značajne efekte na automobilsku industriju. Čak 59 posto direktora i 44 posto kupaca očekuje da će 2017. godina biti “paklena godina” pre svega zbog političke nestabilnosti na Bliskom Istoku, političkih dešavanja u Turskoj i izbora u SAD. Najveći poremećaj očekuje se u EU, zatim Severnoj Americi i na Bliskom Istoku.
*60% odsto ispitanih direktora smatra da će do 2025. godine EU u sadašnjem obliku biti istorija
Kolaps EU ne samo da bi ugrozio zonu slobodne trgovine unutar EU, već bi poremetilo celu svetsku automoblisku industriju. Kada su birali redosled zemlja sa najvećim rizikom od ekonomskih i političkih previranja ispitanici su rangirali zemlje na sledeći način: SAD, Kina, Brazil, Nemačka i Francuska.
Još jedna ozbiljna pretnja Zapadnoj Evropi je seljenje proizvodnje u rastuća tržišta. Globalizacija i pojava Kine kao najznačajnijeg tržišta za prodaju automobila dovele su do dramatične zavisnosti nekih autoproizvođača iz Zapadne Evrope. Dve trećine ispitanih se slaže da će do 2030. svega pet posto automobila biti proizvedeno u Zapadnoj Evropi što bi u apsolutnim iznosima značilo pad proizvodnje sa sadašnjih 13,1 miliona na 5,4 miliona godišnje do 2030.
Čak 76 odsto ispitanih direktora smatra da će do 2030. godine u Kini biti prodavano 40 posto svih automobila na svetu. Projekcije pokazuju da će do 2030. godine prodaja automobila u Kini biti povećana za 10 miliona na 33 miliona vozila, ali će učešće na globalnom tržištu ostati na oko 30%. Iako je Indija na putu da prestigne Kinu po broju stanovnika, zbog niskog standarda dve trećine ispitanih ne vidi da će se Indija po prodaji automobila približiti Kini.
IV Ko ima najbolje izglede u narednih pet godina?
Odgovarajući na pitanje ko će povećati tržišno učešće ispitani direktori su iskazali najviše poverenja BMW-u (58 posto njih veruje da će povećati tržišno učešće) koji je tako zamenio Tojotu na prvom mestu. Električni pionir Tesla napredovao je za tri mesta u odnosu na prošlu godinu, dok Volkswagen izmučen aferom Dizelgejt nije uspeo da ostane među prva tri. Najveći skok zabeležio je Dajmler koji je sa 16. pozicije u 2016. skočio na treće mesto u 2017. s obzirom da 52% ispitanih veruje da će povećati tržišno učešće.
PR