AutoMAGAZIN - Vesti

Auto-moto savez Srbije je zajedno sa još 13 evropskih automobilskih klubova, u saradnji sa Crvenim krstom Srbije, realizovao EuroTest istraživanje o tome koliko vozači zaista znaju kako da pruže prvu pomoć u slučaju saobraćajne nezgode...

Nosilac ovog projekta u okviru EuroTEST konzorcijuma pod nazivom PISA bio je nemački automobilski klub – ADAC. Rezultati su pokazali da skoro dve trećine svih vozača u Evropi smatra da su dovoljno sposobni da pruže prvu pomoć, ali samo oko 18% zna tačno šta treba da se uradi u slučaju kada prvi stignu na mesto saobraćajne nezgode. Drugim rečima, vozači motornih vozila uveliko precenjuju svoje sposobnosti  u pružanju prve pomoći.  

Istraživanje je obuhvatilo po 200 vozača u svakoj zemlji i to: u Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Finskoj, Francuskoj, Italiji, Hrvatskoj, Austriji, Portugaliji, Švajcarskoj, Srbiji, Sloveniji, Španiji i Češkoj Republici. Ukupno je, od maja do avgusta prošle godine, ispitano 2.786 vozača. Ispitanici su bili podeljeni u tri starosne grupe – od 18 do 25, od 26 do 59 i preko 60 godina, sa približno jednakim odnosom muškaraca i žena. Oni su u direktnoj anketi odgovarali na ukupno deset pitanja, uključujući i dve praktične vežbe. Nije bilo prethodno definisanih odgovora, već je ponuđena metoda višestrukog izbora. Većina pitanja je praktično zahtevala više od jednog odgovora.

Ispitivači su realizovali ankete sa vozačima automobila na ulici, a svaki nacionalni partner je izabrao tri različite lokacije u svojoj zemlji sa veoma velikim protokom saobraćaja, tj. u servisnim parkištima duž auto-puta ili na parking lokacijama u okviru tržnih centara. Najmanje po dva predstavnika svakog nacionalnog automobilskog kluba i Crvenog krsta realizovala su istraživanje na ovim lokacijama i za te potrebe postavili sopstvene punktove. Praktične vežbe su izvođene na pokaznim lutkama ili na dobrovoljcima, iza paravana, kako bi svaki naredni ispitanik mogao da uradi praktičnu vežbu bez prethodnog uvida u test.

REZULTATI U SRBIJI

Rezultati ovog testiranja su pokazali da 16% ispitanika u Srbiji nikada nije pohađalo kurs prve pomoći, a da je 52,4% ovu obuku prošlo samo zbog dobijanja vozačke dozvole. Više od polovine naših anketiranih vozača smatra se sposobnim da pruži prvu pomoć, ali praktično 88,5% njih ne poznaje redosled postupaka pružanja hitne medicinske pomoći u slučaju saobraćajne nezgode. Posebno je upozoravajuća činjenica da 83,8% ispitanika ne zna šta treba da radi u slučaju kada je povređeni bez svesti i ne diše, a čak 97,6% anketiranih vozača ne zna kako da pravilno pomogne u slučaju obilnog krvarenja. U praktičnom delu, 86,8 % srpskih vozača nije znalo koji je pravilan položaj za oporavak povređenog, a čak 92,2% ne zna kako da uradi kardiopulmonalnu reanimaciju.

Vozači iz Srbije su uz osam teorijskih pitanja uradili i dve praktične vežbe na više lokacija (Beograd, Sombor, Kikinda, Požarevac, Jagodina, Zaječar, Užice, Kraljevo, Prijepolje i Vranje), a rezultati su pokazali sledeće:

- 45,8% ispitanika smatra da nisu dovoljno sposobni da pruže prvu pomoć u hitnim slučajevima
- 88,5% ispitanika ne bi znalo koje korake da preduzme za pomoć povređenima u saobraćajnoj nezgodi, u slučaju da prvi stignu na lice mesta
- 91,5% ne zna jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve – 112, ali 89 % je znalo nacionalni broj za hitnu pomoć
- 85,6% ne zna kako da proveri stanje povređene osobe
- 83,8% ne zna šta da radi ukoliko je povređena osoba bez svesti i ne diše
- 7,6% ne zna kako da pruži adekvatnu pomoć povređenom sa ranom na ruci koja obilno krvari
- 86,8% ne zna kako da postavi povređenog u položaj za oporavak
- 92,2% ne zna kako da izvede kardiopulmonalnu reanimaciju

REZULTATI U OSTALIM EVROPSKIM ZEMLJAMA

Podaci iz ostalih evropskih zemalja, učesnica ovog projekta, nešto su bolji i pokazuju da prosečno više od 32% evropskih vozača nikada nije pohađalo kurs prve pomoći, 34,8% njih je prošlo obuku samo zbog dobijanja vozačke dozvole, a 65,8% se smatra sposobnim da pruži neophodnu prvu pomoć. Međutim, 82,2% ne poznaje redosled postupaka pružanja prve pomoći, a 42% ne zna za jedinstveni evropski broj za hitne intervencije – 112. Ukoliko je povređeni bez svesti i ne diše, pomoć ne bi znalo da mu pruži više od 71% anketiranih, a čak 75,5% ne zna kako da na pravi način pomogne povređenom u slučaju obilnog krvarenja. Dve praktične vežbe su pokazale da prosečni evropski vozač u 63,5% slučajeva ne zna pravilan položaj za oporavak povređenog, a više od 80% ne poznaje kardiopulmonalnu reanimaciju.

Karakteristični podaci za pojedine evropske zemlje koje su učestvovale u PISA testu pokazuju značajne razlike vezane za pružanje prve pomoći u slučaju saobraćajnih nezgoda. U Portugaliji čak 75% anketiranih vozača izjavilo je da nikada nije pohađalo obuku iz prve pomoći, ali je skoro ¾ ispitanika dalo tačan odgovor kada je u pitanju pružanje pomoći u slučaju ozbiljnih krvarenja i povreda. Njihovi susedi Španci bi u samo 9% slučajeva proverili da li povređeni ima ozbiljno krvarenje ili povredu, a 45%  ispitanih španskih vozača se setilo da pomene reanimaciju, ali jedva da je iko bio sposoban da je u praksi izvede na pravi način. Indikativno je da se 46% francuskih ispitanika izjasnilo da je mimo svoje volje pohađalo obuku iz prve pomoći, što je najveća stopa u Evropi, ali su najbolji kada je u pitanju obučenost za pružanje pomoći u slučajevima obilnih krvarenja, odnosno 44% njih znalo je kako da pravilno postavi povređenu osobu. Nemci su pokazali najbolje znanje u poštovanju pravila i redosleda prilikom hitnih intervencija. Više od 50% anketiranih nemačkih vozača znalo je da se prvo treba postarati za sopstvenu bezbednost, a čak 75% njih bi obezbedilo mesto saobraćajne nezgode i to su ubedljivo najbolji odgovori na ova dva pitanja. Kada se radi o Austrijancima, šokantno je da 93% ispitanika nije znalo za jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve – 112, a isto toliko nije znalo kako da pomogne povređenoj osobi koja je prestala da diše. Samo jedan od 100 anketiranih naveo je koji su sve neophodni koraci potrebni za zbrinjavanje rane sa obilnim krvarenjem. Česi su pokazali najbolje evropske rezultate u praktičnom delu testa: oko 39%, što je najveći procenat u Evropi, izvršilo je na odgovarajući način sve neophodne mere za pružanje kardiopulmonalne reanimacije, a zadivljujućih 75% je nastavilo da vrši reanimaciju do dolaska spasilačkih službi. Kada su u pitanju Slovenci, samo 40% njih se smatra dovoljno sposobnim da pruži prvu pomoć, a skoro svi anketirani hrvatski vozači su izjavili da su pohađali obuku iz prve pomoći i čak 95% njih bi pozvalo broj za hitne intervencije, ali samo 8% bi znalo kako da primeni sve neophodne radnje. U Italiji, ispitani vozači pokazali su veliko neznanje i praktično niko od anketiranih nije znao da navede sve elemente postupka hitne intervencije, a samo 8% bi pravilno postupilo sa povređenom osobom koja je u nesvesnom stanju.

Finci su poneli „evropsku krunu“ po svim pitanjima. Mada je samo 2% anketiranih Finaca pohađalo kurseve prve pomoći kao deo obuke za sticanje vozačke dozvole, 75% je to učinilo iz profesionalnih razloga. Finci su takođe daleko sigurniji u sebe nego što su to ostali ispitanici iz Evrope. Čak 85% bilo je ubeđeno da može da pruži adekvatnu prvu pomoć. Skoro svi bi pozvali broj za hitne intervencije i pomoć – 112. Kada je reč o stanju povređene osobe, 91% setilo se da proveri disanje povređenog. Mnogi su naveli kardiopulmonalnu reanimaciju kao meru spasavanja povređene osobe koja je bez svesti i prestala je da diše. Oko 96% anketiranih finskih vozača primenilo bi kompresivni zavoj za ranu na ruci koja obilno krvari.

PROSEČNE OCENE

Zbirni rezultati iz svih 14 zemalja koje su učestvovale u ovom testiranju pokazuju da je samo nešto više od trećine ispitanih vozača znalo da najpre moraju da osiguraju sopstvenu bezbednost, dok bi manje od 50% ispitanika obezbedilo mesto na kome se dogodila nezgoda. Malo više od dve trećine vozača bi pozvalo broj telefona hitne službe, ali, nažalost, skoro polovina evropskih vozača ne zna tačan jedinstveni telefonski broj za hitne slučajeve - 112. Upozoravajuća činjenica je da čak 71% vozača sa starog kontinenta nije sigurno kako da utvrdi stanje povređenog. Skoro 75% bi razgovorom proveravalo nivo svesti povređenog, samo polovina ispitanika bi prekontrolisala da li ta osoba diše, a tek 45% da li postoji ozbiljno krvarenje ili teže povrede.

Iako je 75% ispitanika pomenulo kardiopulmonalnu reanimaciju, alarmantna je činjenica da više od 80% nije znalo praktično da je primeni. Nastradali je bez svesti, ali diše normalno. Kako da postavim povređenog u poziciju za oporavak? Odgovor je jednostavan: položite povređenog na zemlju i okrenite ga na bok – skoro 70% anketiranih je to uradilo pravilno u praksi. Ipak, samo njih 42% setilo se da proveri disajne puteve i ostavi ih otvorenim. Nažalost, samo je 36,5% testiranih vozača na pravilan način izvelo ove dva postupka zajedno.

Oko 22% vozača je poslednji put bilo na obuci pre više od deset godina. Samo jedna trećina je morala da pohađa nastavu iz prve pomoći kao sastavni deo procesa dobijanja vozačke dozvole. U Portugaliji, Italiji, Španiji i Belgiji, broj vozača koji nikada nije pohađao obuku iz prve pomoći je mnogo veći od evropskog proseka. Taj broj je izuzetno veliki i u Francuskoj i Finskoj. To su sve zemlje u kojima ne postoji zakonska obaveza pohađanja obuke iz prve pomoći (Belgija, Francuska, Finska, Italija, Portugalija i Španija).

Ipak, obavezno pohađanje nastave iz prve pomoći nije nužno i garancija za primenu veština prve pomoći, na pouzdan i kompetentan način, posebno kada je obuka održana tako davno. Nasuprot tome, kao što je istraživanje pokazalo, vozači generalno poseduju neka osnovna znanja i veštine iako mnogi od njih nisu sigurni kako da izvedu tako složene mere spasavanja života, kao što je kardiopulmonalna reanimacija. Iz tog razloga, preporučuje se organizovanje redovnih kurseva za obnovu znanja iz prve pomoći.

KAKO POSTUPITI U SLUČAJU HITNE INTERVENCIJE

Oko 140.000 ljudi starosti od 15 do 30 godina poginulo je u saobraćajnim nezgodama u EU u periodu 2001. do 2010. godine. Mladi ljudi ovog uzrasta čine 20% od ukupne EU populacije ali i, nažalost, 30% svih smrtnih slučajeva u EU (izvor: ETSC izveštaj, jun 2012).
Studija medicinskih stručnjaka evropskih visoko-razvijenih zemalja utvrdila je da 50% poginulih u saobraćajnim nezgodama nastrada u nekoliko minuta po nezgodi, bilo na licu mesta ili na putu do bolnice. Kod pacijenata koji se prevoze do bolnice, 15% njih izgubi život u prvim satima po nastanku nezgode (1 do 4 sata), a oko 35% posle 4 sata (Izvor Buzalert, 1999). Skorašnja  studija utvrdila je da je proporcija smrtnih ishoda u prvim minutima posle nezgode izmedju 37% i 50% (izvor CEC, 2003).
Lanac pomoći počinje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sa onima koji prvi stignu na lice mesta, ali neposredno prisutne osobe, takođe, mogu da igraju važnu ulogu na različit način, kao na primer:

- kontaktiraju hitne službe ili pozivaju druge vidove pomoći
- pomažu da se ugasi vatra
- preduzimaju akcije da obezbede mesto saobraćajne nezgode (npr. sprečavaju druge sudare, sprečavaju povrede spasilaca i posmatrača, kontrolišu ljude okupljene na licu mesta nezgode itd.)

U zemljama EU, Direktiva 2000/56 preporučuje državama-članicama da na svaki način obezbede uslove za kvalitetnu obuku iz oblasti prve pomoći kako bi budući vozači mogli da je kompetentno ukažu i spase ljudske živote. Prva pomoć nije samo alternativa za hitne službe, već je od  vitalnog značaja za efikasnu i brzu intervenciju, jer se tako mogu sprečiti ozbiljne povrede i povećati šanse za preživljavanje. (Podaci iz nacionalnih organizacija Crvenog krsta iz EU/Evropskog referentnog centra za edukaciju prve pomoći, 2008.)

ŠTA URADITI UKOLIKO PRVI STIGNETE NA MESTO SAOBRAĆAJNE NEZGODE

•    Uvek imajte na umu prvo svoju bezbednost kako ne biste i sami nastradali. Najgora stvar koju možete da uradite je da ne radite ništa.
•    Ukoliko uočite ili prođete pored mesta na kome se dogodila saobraćajna nezgoda, odmah uključite sva četiri migavca na vozilu koja upozoravaju na opasnost i zaustavite se što je moguće više uz desnu stranu kolovoza. Ako ste na autoputu, ne vozite unazad do mesta nezgode.
•    Pre izlaska iz vozila obucite svetloodbojni prsluk (vozač i saputnici), izađite na desnu stranu vozila i, ukoliko je moguće, odmah stanite iza zaštitne ograde (pod uslovom da postoji).
•    Krećite se iza zaštitne ograde i postavite sigurnosni trougao uz ivicu puta, najmanje 100 m (200 m na autoputu) pre mesta na kome se dogodila saobraćajna nezgoda. Ponesite svoj komplet prve pomoći i mobilni telefon. Upozorite ostale vozače da uspore tako što ćete im dati signal rukom i pozovite hitnu službu.
•    Ukoliko se mesto saobraćajne nezgode nalazi sa druge strane puta, nazovite odmah hitnu službu kako ne biste rizikovali sopstveni život pri pokušaju da obezbedite mesto saobraćajne nezgode. Nikada se ne krećite autoputem i ne pretrčavajte preko njega.
•    Pozovite evropski broj za hitne intervencije 112 sa vašeg mobilnog telefona i postarajte se da prenesete sledeće informacije:

    Gde se nezgoda dogodila
    Šta se dogodilo
    Koliko ljudi je uključeno u nezgodu
    Kakve su povrede

Dežurnom dispečeru odgovorite na sva pitanja, a ukoliko nemate mobilni telefon, upotrebite najbliži telefon za hitne razgovore. Oni se nalaze duž autoputa, a njihove pozicije su označene malim crnim strelicama na reflektujućim stubovima.
•    Ne prilazite mestu nezgode, ako ono nije obezbeđeno na odgovarajući način i pazite na saobraćaj.
•    Zamolite ostale vozače da pomognu i dajte im jasne instrukcije.
•    Postarajte se da svako ko je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi i ko još uvek može da se kreće bude prebačen na bezbednu lokaciju, bilo sa desne strane puta ili unutar razdelnog ostrva (ukoliko ga ima).
•    Proverite vitalne funkcije nastradalih. Ukoliko je povređena osoba bez svesti, ali diše normalno, postavite je u položaj za oporavak. Ukoliko je disanje nepravilno ili prestane, primenite kardiopulmonalnu reanimaciju. Zaustavite obilno krvarenje primenom kompresivnog zavoja (pogledajte “Osnovna uputstva za prvu pomoć“).
•    Priđite svim nastradalima i umirite ih, posebno ako su u stanju šoka. Po mogućstvu ih pokrijte i obavezno ostanite na mestu nezgode sve dok ne stigne hitna služba.
•    Ne potcenjujte vaš nivo stresa. Zamolite ostale da vam pomognu, ukoliko je to neophodno. Nemojte da upravljate vozilom odmah posle toga.
•    Ne zaboravite: neumesno je i opasno ako samo stojite i gledate umesto da pomognete. Možete da budete čak i kažnjeni za to.  
•    Upamtite i ovo: ako se nađete u saobraćajnoj gužvi pre mesta nezgode, pomerite svoje vozilo u stranu i napravite mesto za prolaz hitne službe. U mnogim evropskim zemljama ova obaveza propisana je zakonom. Iz tog razloga, vozači u levoj traci moraju da se pomere što više u levu stranu, a svi drugi što više u desnu stranu. Na autoputevima sa tri trake u oba smera, svi vozači iz leve trake moraju, takođe, da se pomere što više u levu stranu, a oni u cetralnoj i desnoj traci - što više u desnu stranu.

PRAVILNI POSTUPCI ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI

•    Provera stanja povređene osobe:
 razgovarati sa povređenom osobom da se proveri stanje svesti, odnosno, da li povređeni reaguje;
-    kontrolisati disanje;
 proveriti da li povređeni ima obilno krvarenje/povrede;

•    Ukoliko je povređeni bez svesti i ne diše normalno:
-      postaviti povređenu osobu na leđa, po mogućstvu na čvrsto tlo;
    izvršiti kardiopulmonalnu reanimaciju na sledeći način: postaviti dlan na sredinu grudnog koša povređenog. Staviti drugi dlan preko prvog, a zatim pritisnuti grudni koš raširenom šakom. Izvesti 30 kompresija (brzinom od 100 pritisaka u minuti). Potom lagano zabaciti glavu povređenog unazad, podići bradu i dati dva „udaha vazduha“ dok je nos zapušen. Nastaviti naizmeničnu primenu ovih mera, bez prekida, sve dok ne stignu profesionalni spasioci.

•    Ukoliko je povređena osoba bez svesti, ali diše normalno:
-      postaviti povređenog na zemlju, u položaj za oporavak
    neprekidno proveravati disanje. Ukoliko se disanje zaustavi ili postane nepravilno, okrenuti povređenog na leđa i odmah započeti sa reanimacijom

•    Ukoliko osoba ima ranu sa obilnim krvarenjem:
-      postaviti povređenog na leđa;
-      podići i držati ruku ili nogu koja krvari i, po mogućstvu, pritisnuti arteriju koja doprema krv do rane (staviti zaštitne rukavice).
    postavljanje kompresivnog zavoja: postaviti gazu preko rane i čvrsto umotati zavoj oko ruke dva puta.  Postaviti drugi zavoj (još uvek urolan) na vrh sterilne vate i umotati čvrsto ostatkom prvog zavoja oko te vate. Ukoliko nije moguća primena kompresivnog zavoja, zaustaviti krvarenje postavljanjem zavoja direktno na ranu.

Važno: razgovarajte sa povređenom osobom, pružite joj osećaj sigurnosti i ne ostavljajte je samu.

AMSS