AutoMAGAZIN - Vesti

Na poziv Red Bulla, stunt svetski moto šampion, Christian Pfeiffer, posetio je Beograd, kao gost i promoter EYOF-a. Vozio je ispred hrama Sv. Save, u studentskom domu, po Karađorđevoj ulici, Kalemegdanu, Obilićevom vencu, trgu Republike, "silikonskoj dolini", ispred nekadašnjeg CK, ušću. Skroman, tih i miran, Pfeiffer nam u početku nije odavao utisak extreme vozača. Ali, kada je seo na motor, stvari su nam bile jasnije...

I sam Travis Pastrana je rekao da je Chris najbolji u svojoj disciplini. Došao je svojim malim kampom sa prikolicom za motore i spavao na ATV Gravelu uz samu stazu za trening. To su iskoristili domaći bajkeri da treniraju i muče se na Chrisovim motorima. Normalno probali su trial prvi put. Nakon svojih akrobacija ostavio nas je zapanjene! Razmenio je kontakte sa domaćim vozacima, obećao da ce se vratiti...

“Sachs 100”, na koji se popeo 1975. godine, morao je da bude spušten za njega: Christian Pfeiffer imao je samo pet godina kada je po prvi put uzjahao motocikl. Pet godina kasnije učestvovao je u svom prvom trajal takmičenju. S petnaest godina bio je nemački trajal šampion u juniorskoj konkurenciji, a sa osamnaest uspešno se nadmetao na nemačkom prvenstvu. U isto vreme završavao je srednju školu i pohađao časove flaute, klarineta i solfeđa. "Da nisam postao vozač kaskader, sada bih bio muzičar", kaže Kris. Ipak, odlučio je da muzika ostane hobi. Preselio se u Minhen da studira biologiju i sport. Na neki neki način, bio je to prvi korak na putu da postane profesionalni vozač, zato što je finansirao svoje studiranje učestvujući u programima slobodnog stila širom Nemačke. Njegovo senzacionalno izvođenje u minhenskoj olimpijskoj dvorani privuklo je pažnju medija, a to je dovelo do još zahtevnijih izvođenja. U dvadeset šestoj godini Kris je postao profesionalni “freestyler” (što ga, uzgred rečeno, nije sprečilo da završi celokupne studije).

Chris nikada nije doživljavao vožnju kao lokalni sport, čak i kada je živeo od njega. Tokom prve godine profesionalnog angažmana završio je “Gilles Lalay Classic” ( najtežu terensku trku na svetu), i osvojio “Offroad Challenge” i “Red Bull Harescramble” u Ercbergu (u Austriji), jedno od najtežih enduro takmičenja, (na kojem je pobedio ponovo 1997). On, međutim, ima i neke interesantne ideje. Na primer: da postane prva osoba koja se popela na Via Tinu, 250 metara dugu stazu za uspinjanje, trećeg strepena težine, iznad jezera Garda. Nameravao je to da učini bez konopca i cipela za penjanje, već samo na motoru. Njegov prvi pokušaj propao je trideset metara pre kraja, zato što se u njegov karburator zaplelo rastinje, što ga je spasilo od pada. Drugi pokušaj bio je uspešan. Trećeg neće biti: "Litica i ja pokazali smo jedno drugom za šta smo sposobni."

1997. godine Christian Pfeiffer ušao je u Ginisovu Knjigu rekorda. Na motociklističkom Gran Priu u Nirbergringu preskočio je motorom preko trideset troje ljudi koji su ležali jedni uz druge. Učinio je to bez rampe. Dve godine kasnije, nesrećna kombinacija pokušaja da obori vlastiti rekord i kvara na kočnicama dovela ga je do bolnice, po prvi put u njegovoj profesionalnoj karijeri. Nakon skoka preko trideset petoro ljudi pri brzini od 50 km/h, Kris je udario u betonski zid. Posledice: slomljena jagodična kost, ručni zglob i čašica na kolenu. Kada mu je doktor savetovao da promeni sport, Kris je promenio doktora. Dok njegov oporavak u rehabilitacionom centru još nije bio primetan, Kris se tajno vratio treninzima na motoru. Godine 2000. pobedio je na takmičenju u Ercbergu po treći put. Četrvrti put ovde je pobedio 2004. Takav je povratak, naravno, veliki izvor inspiracije. Na primer: da bi naučio veštine brazilskih freestyler profesionalaca, kao što je AC Farias, gledao bi ih na DVD-u. Fajfer je pročavao Brazilce i počeo da vozi u njihovom stilu. Upoznao je AC Fariasa 2003. godine na “World Stunt Riding Championship” u Bechyhu u Češkoj Republici. Epilog: nosilac titule nije bio AC već CP! Nakon nekoliko prepravki na motoru, kao što je, recimo, skraćenje zadnjeg dela, ubrzo je dobio novi nadimak: “Mr. One O clock”. Nazvan je tako pošto je prvi demonstrirao vratolomiju pod nagibom od 110 stepeni! Niko nije proverio u udžbenicima fizike da li je to uopšte moguće. Goran Sarić - Automagazin