AutoMAGAZIN - Sport

U debitantskoj sezoni u Evropskom kupu turing automobila, Dušan Borković osvojio je treće mesto u generalnom poretku S2000 klase. Evropsku bronzu stekao je postigavši jednu pobedu, jedno drugo i četiri treća mesta u deset startova...

U padoku automotodroma Brno, odmah po završetku takmičarskih obaveza, ispričao nam je svoje utiske o minuloj sezoni, otkrio šta bi uradio drugačije i bolje i nagovestio ambiciozne planove za 2014. godinu

Treći si u generalnom u S2000 klasi ETCC. Zadovoljan si?

- Jesam. Na početku sezone nisam se baš tome nadao. Ali kako je sezona tekla, pogotovu na poslednje dve trke, vidim da sam mogao i mnogo više. Da smo od početka godine bili ovako pripremljeni, pre svega ja, pa onda i tim, da sam malo više znao o stazama, pripremi i vožnji turing automobila, sigurno bih se borio za najviši stepenik.

Kad sam pre Brna razmišljao da mogu biti treći, bio sam srećan, međutim, sada se već nerviram jer nisam postigao više. Ovo je prva godina i naučili smo mnogo. Video sam da ETCC vozači, pre svega Petr Fulin, mogu da pariraju svetskim vozačima, jer su Žene, Nikjer i Haf na više trka vozili testove i nijednom me nisu toliko oduševili da bih rekao da slabije vozim od njih. Video sam da čak i Hafu može da se parira. Nisam postao šampion zbog milion raznih faktora, ali bih rekao da po vozačkim kvalitetima zaslužujem da budem prvi ili drugi.

Zadovoljan si kako si izvezao Brno?

- Brno mi je jedna od pametnije izvezenih trka, nisam napravio nijednu grešku. Odvezao sam, bez lažne skromnosti, savršeno, koliko je automobil mogao i koliko mi je bilo dovoljno, bez imalo rizika. U obe trke nisam imao nijedno kasno kočenje ili nekontrolisano zanošenje. Držao sam sve pod kontrolom. Izvezao sam bez greške i Perguzu, ali tamo sam bio mnogo agresivniji i rizikovao sam u mnogim obilaženjima.

Malo ljudi zna da ti je motor u Češkoj bio na samrti.

- Osetio sam da na vorm-apu nemam limiter broja obrtaja na mestima gde se dotle uključivao i da auto ide mnogo sporije. Već u prvom krugu prve trke video sam da „kruz“ više nema duše i snage i umalo se nisam šlogirao kad sam video ulje na šoferšajbni. Od prvog kruga motor je počeo da izbacuje ulje, dizao je temperaturu i na kraju je u njemu ostalo pola litra. Ulje na gumi otežavalo mi je kočenje i skretanje. S motorom koji je totalno pukao i sa 20-30 KS manje, završio sam obe trke na trećem mestu.

Koliko drugačije ti sad izgledaju ETCC i kružne trke u odnosu na predsezonu?

- Kao zreo vozač nisam ucestvovao u ovako jakom šampionatu, pravila su rigorozna, mora da se pazi na svaku izgovorenu reč, a pogotovu na vožnju. Puno sam naučio o turing automobilima i, što se tiče same vožnje i brzine, mogu da vozim sa velikim imenima, ali mislim da mi i dalje mnogo nedostaju iskustvo i osećaj kako se automobil najbolje priprema i podešava. Drugi to znaju bolje. Ja nisam imao ni jedan jedini ljudski test. Na trci je jako tesko isprobavati, jer može mnogo da se izgubi. Na testovima nema šta da se izgubi, tu se stiče bolji osećaj i shvata se sta auto može. To meni fali i zato ću već od januara ili februara ići negde gde je toplo i probati. Ako drugi ETCC vozači i nemaju više testova od mene, imaju ranije izvezene sezone. Već to znači.

Jesi li drugačijim odlukama o nabavci automobila mogao sebi da olaksaš život?

- U početku sezone nisam mogao da izaberem bolji auto, jer tad još nisam imao sklopljene finansije. „Seat“ nije loš izbor, samo što moj nije bio dobro pripremljen. U Slovačkoj sam imao sudar, pa sam „seat“ morao da menjam.

„Ševrolet“ je u svakom smislu ekstremno skup. Održavanje je na nivou koji je prihvatljiv samo Englezima i RML-u. Tehnički je najnapredniji, mozda i najbrži u S2000, ali kad ga podržava fabrika, kad se radi bez budžetskih ograničenja. Tu sam činjenicu malo smetnuo s uma.

Možda je za privatnika najbolji BMW. Žao mi je što njega nisam probao, nije isključeno da u buducnosti hoću. Da sam od pocetka godine imao dobro spremljen „ševi“, čak i „seat“, mislim da bih se borio za sam vrh. I žao mi je sto smo potrošili previse novca.

Šta bi, da možeš, u 2013. izveo drugačije?

- Testirao bih više i bolje bih pripremao auto uoči trkačkog vikenda, da ne gubim petak. Mi nijedne kvalifikacije nismo odradili kako treba i zbog toga su nam prve dve trke propale. Ni na jednoj trci nismo izašli na vreme na test ili treninge. U Slovačkoj, Monci i Salcburgu, više smo proveli u garaži i pod šatorom nego sto smo vozili. Previše nam se gluposti desilo i dobro smo se održali do kraja.

Oceni staze i svoje nastupe: Monca, Slovačka, Salcburg, Perguza, Brno.

- U Monci mi je najjači utisak bio što baš tu počinje sezona. Video sam da u ETCC ima jako brzih momaka koji su trkacke piste vozili ceo život. Oduvek sam bio jak na kasnim kočenjima, ali nisam mogao toliko da dođem do izražaja, jer svi koče kasno. Oduševio sam se kako sam se borio, posle sam video da nije trebalo da vozim na sve ili ništa, za što bolji plasman na trci, već da vodim računa o šampionatu. U Monci sam izgoreo, a da sam prošao bolje, posle ne bih morao da strepim.

Slovakija ring je mnogo lepa i tehnički zahtevna staza. Uopšte nismo imali dobro pripremljen auto, inženjer nije mogao da pronađe dobar set-ap za moj stil voznje.
Auto smo sredili na vorm-apu, a onda smo u trci imali glupi udes koji nas je uništio.

Salcburgring nije najlakši, ali je najglupaviji. Mislio sam da će mi mnogo manje prijati - iako „seat“ dobro leži, ima malo slabiji motor. Tu sam uspeo da pobedim, a na drugoj trci mi je pukla guma, to opet nije bilo do mene.

Na Perguzi sam prvi put seo u „ševrolet“ i izašao na trening. Staza je jeziva, puna rupa, ali mi odgovara, jer ima nekoliko jako opasnih krivina, gde mora da se stisne gas. Na takvim krivinama ja dobijam sve. Tačno sam znao gde ću koga da obiđem, da kvalifikacije i amortizeri nisu bili jako loši, mislim da bih stigao čak i Fulina. Žao mi je što tu nisam pobedio.

Nije da mi se Brno ne sviđa, ali je staza obična, jedino ona nema nijednu krivinu koja se vozi hrabro. Ne uzbuđuje me nimalo - ako izađem sa pulsom 60, voziću ceo krug s tim pulsom i sa pulsom 60 ću se vratiti u boks. Nije kao Salcburg, gde krivinu voziš 210km/h pod kontrom, ili u Slovačkoj, gde se druga brza desna vozi skoro 200 km/h. Za Brno auto mora mnogo dobro da se podesi, mi to nismo uradili.

Bolje radiš pod adrenalinom?

- Jako dobro se snalazim u gužvi i teškim situacijama, mozak mi brzo radi, imam mnogo poteza unapred, i držim ih se. Čak ni pod pritiskom ne padam. Svaki auto umem vrlo brzo da dovezem do limita, kad ne postoji fizika koja bi ga naterala da koči kasnije, uđe brže u krivinu, izađe brže...

Sta je najvažnije što si 2013. shvatio?

- U Monci sam naučio da se sezona vozi do poslednjeg kruga poslednje trke. Tada nisam razmišljao koliko će mi treće mesto u generalnom na kraju biti važno. Ovo je FIA šampionat, priznat i prestižan i, neka se kolege ne ljute, ali u S2000 klasi niko nije došao dovde.

Jesi li u nekom trenutku ove godine posumnjao u sebe?

- Hm... Jesam, samo u jednom trenutku, u Slovačkoj, dok nismo videli da je pomeren točak i da je „seat“ u problemu.

Puno ulažeš u promociju svog trkanja. Kakvi su vidljivi efekti?

- Mnogi mi kažu da se zahvaljujući meni nešto priča o trkama. Ima i mnogo ljubomornih, mislim na neke bivše iskompleksirane trkače. Ja nikome ne uzimam sponzore i nikome ne postavljam nogu, pravim promociju ne samo sebi, već celom auto-sportu u Srbiji. Mislim da su efekti vidljivi, ali da će sledeće godine biti još vidljiviji. Moji sponzori su to prepoznali, dogodine idemo napred, mnogo jače i ozbiljnije. A ljubomorni mogu samo da sede i plaču.

Kako ce izgledati tvoj trkački program 2014, hoceš li kombinovati ETCC i WTCC?

- Hteo sam da vozim oba, sa dva automobila, ali to puno košta. Sponzore zanima najviši nivo, moguće da ću voziti samo WTCC, ići po celom svetu i učiti staze, jer ni sledeća godina nije primarna, već 2015, kada ćemo se odlučiti za auto koji u tom trenutku bude najkonkurentniji. Želeo bih da 2014. sa dobrim budžetom vozim Jokohama trofej, nezavisnu kategoriju WTCC. To bi verovatno bilo sa Seatom, a 2015. trkaću se sa Lebom, pa šta bude. Biću prvi Srbin u WTCC-u.

Autor: Aleksandar Babić
Foto: Robert Uzon i ETCC