Formula 1 - Značaj telemetrije u Formuli 1
Više od dvadeset godina "veliki brat" posmatra vozače i bolide Formule 1. U današnjioj Formuli 1 inženjeri i tehničari prate skoro sve što se dešava unutar bolida, uprkos činjenici da se kreću brzinama i preko 300 km/h. Drugi inženjeri koji nisu prisutni na stazi, u prostorijama sedišta ekipe, kilometrima daleko, takođe prate i proveravaju iste podatke. Sve ovo moguće je samo uz pomoć telemetrije...
Sve je počelo ranih osamdesetih godina uvodenjem veoma snažnih turbo motora. Ovi mali motori, zapremine 1,5 litra bili su opremljeni snažnim turbinama, a samim tim izloženi ogromnim mehaničkim i toplotnim naprezanjima, tako da su kvarovi bili jako česti. Da bi otkrili šta se zaista dešava unutar motora, timovi BMW i Renault pomoć su zatražili od kompjuterskih inženjera. Ubrzo je napravljen sistem koji snima određene podatke i prenosi ih putem radio talasa do boksa. Dakle, telemetrija je prenos, putem radio talasa, podataka snimljenih senzorima smeštenim po raznim komponentama bolida. Međutim, postavlja se pitanje zašto se danas inženjeri oslanjaju na telemetriju, kada su današnji atmosferski agregati izuzetno pouzdani.
Naime, na današnjim F1 bolidima inženjeri instaliraju preko 60 senzora na šasiju. Ovi senzori izračunavaju brzinu, ubrzanje, stepen mehaničkog naprezanja, aerodinamički pritisak na krilcima, pomeranje komponenti... Kombinujući sve ove brojeve dobija se jasna predstava o dinamičkim performansama bolida, a samim tim i izuzetne informacije za set-up bolida. Sa zapanjujućom preciznošcu inženjeri mogu pratiti na svakom metru staze, u svakom krugu, sve promene koje se događaju na bolidu. Na primer, oćitavaju poziciju pedale gasa, ugao upravljača, pravu brzinu bolida, pomeranje ogibljenja, u kom stepenu prenosa se nalazi menjač, odstojanje poda bolida od staze, bočno ubrzanje, i još mnogo toga.
Današnja telemetrija sposobna je da u samo nekoliko sekundi kaže ukoliko vozač podigne stopalo sa komande gasa za, recimo 5%, ili ukoliko drugi vozač koči tri metra kasnije od svog timskog kolege u nekoj teškoj i važnoj krivini. Vozači nemaju izbora, moraju govoriti istinu! Oni ne mogu da okrive bolid, kao što se do događalo pre trideset godina. Ovo je jako važno i sa stanovišta poređenja stilova vozača. Telemetrijski predajnik nalazi se unutar bolida, a prijemnik je smešten u pit-lejnu. Kada bolid prođe ispred pit-lejna, predajnik počinje da šalje podatke iz memorije. Današnji sistemi prenose memoriju brzinom preko 10 Mb u sekundi. U kvalifikacionim vožnjama koristi se oko 230 kanala. Međutim, tokom trke smanjuje se broj kanala i brzina prenosa, zato što se u trci nalaze svi bolidi na stazi i postoji realna opasnost od interferencije. Medutim, telemetrija ima i svojih loših strana. Nedavno je Magneti Marelli objavio da se u sadašnjim bolidima nalazi preko tri kilometra kablova ispod monokoka. Kada ovome dodamo i činjenicu da je odašiljac talasa težak, to predstavlja problem za težinu bolida, naročito ako je ona na granici poželjne. Rizik od špijunaže predstavlja jako važnu determinantu funkcionisanja telemetrijskog sistema. Goran Sarić - Automagazin
